Zatvoren četvrti ISAC-ov Bezbednosni seminar za mlade

VRŠAC – Danas je zatvoren četvrti „Bezbednosni seminar za mlade“ koji je održan  od 26. do 28. septembra 2018. godine u organizaciji ISAC fonda. Učesnici seminara su bili eksperti, članovi nevladinih organizacija, politički aktivisti i studenti iz čitave Srbije. Oni su se tokom tri dana, kroz različite panele i diskusijie, upoznali sa najznačajnijim bezbednosnim i političkim pitanjima Srbije i regiona.

Prvog dana, u fokusu je bila Srbija u kontekstu regionalne bezbednosti, a istaknuti su i trenutni osnovni izazovi sa kojima se suočava Zapadni Balkan, dok se drugog dana raspravljalo o konceptu neutralnost i mogućnosti Srbije da tu neutralnost praktično održi, kao i o problemima savremenog novinarstva.

Poslednjeg dana organizovana je debata na temu trenutnih političkih i bezbednosnih izazovima sa kojima se suočava Srbija. Diskusija je otvorena mišljenjem da se Srbija mora iznova da ulaže u političku edukaciju mladih, jer nije bilo napretka na tom polju. Takođe, brojni procesi koji je trebalo da budu završeni pre više godina, kao priključivanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, još uvek traju.

Učesnici su ukazali da je svaka politička elita koja je došla na vlast posle petooktobarskih promena bila korumpirana na visokom nivou. Ta elita, glasio je dalji zaključak, tokom godina je više puta kompromitovana i nije zaista želela da dođe do suštinskih promena u Srbiji. Kao primer toga može poslužiti Kosovo, odnosno dijalog koji vode Priština i Beograd.

Osnovno pitanje koje se javilo među učesnicima jeste – da li  Kosovo zaista predstavlja bezbednosni izazov za Srbiju i da li se kompletna politika Srbije treba posmatrati u okviru Kosova? Većina se složila da ono jeste bezbednosni izazov, na osnovu koga se vodi manipulativna politika.

Osnovni problem je taj što Vlada Srbije namerno odugovlači sa rešavanjem ovog pitanja, očekujući da će doći do promene strukture Evropskog parlamenta na sledećim izborima. Zaključeno je na kraju da izbori za Evropski parlament ne bi trebalo da imaju preveliki uticaj na evropsku politiku prema Srbiji, jer se očekuje da će na čelu Evropske komisije doći Nemac, najverovatnije Manfred Veber, i da stoga strategija  odugovlačenja nije dobra.

Neki učesnici su ukazali da će, i nakon što bude formalno potpisan sporazum između Srbije i Kosova, bezbednosni problem će ostati, jer i dalje veliki broj Srba na Kosovu nije integrisan. Srbi na severu faktički nisu integrisani, dok Srbi južno od Ibra donekle institucionalno jesu. Međutim, ta integracija ne seže do društvenih odnosa, jer i dalje postoje enklave i brojni bezbednosni problemi sa kojima se oni susreću na svakodnevnom nivou.

Zaključeno je i da onog trenutka kada bude bilo „rešeno“ pitanje Kosova, učesnici smatraju da političkoj eliti u Srbiji neće preostati ništa drugo nego da rešavaju pitanja od ključnog značaja za prosečnog građanina.

Nakon ovoga, na red je došla i diskusija o postojanju političke volje da se ozbiljno shvati proces evropskih integracija.  Osnovno pitanje koje se nametnulo jeste realnost pristupanja EU do 2025. godine. Zaključeno je da ovaj cilj nije realan, jer bi Srbija morala da sva svoja poglavlja zatvori do 2023. godine. Ovim tempom to prosto nije ostvarivo, i realnije je da Crna Gora uđe u EU pre Srbije, čak i kada bi rešila kosovsko pitanje u predviđenom roku.

Na kraju, učesnici ističu i da promene „na papiru nisu dovoljne“. Smisao evropskih integracija je u tome da se kreiraju zakoni koji će biti primenjivani i dobro funkcionisati u svim oblastima.