Ekonomija i Biznis

Znanje OCD nedovoljno iskorišćeno u procesu pristupanja Srbije EU

Zastave Srbije i Evropske unije; Foto: Evropska unija

BEOGRAD –  Činjenica je da su kapaciti državnih organa prilično ograničeni naročito u zemljama Zapadnog Balkana. Imamo slabe vlade u stručnom smislu i ne bi bilo loše da sve ono drugo što možemo da povučemo iz države iskoristimo u procesu pristupanja Srbije EU, a to je znanje koje imaju organizacije civilnog društva (OCD), izjavio je Nebojša Lazarević, član Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU na lokalnoj diskusiji “Značaj uključivanja lokalnih organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju EU” u organizaciji Centra za evropske politike, u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), portalom European Western Balkans (EWB) i Nacionalnim konventom o EU (NKEU) .

Lazarević dodaje da je posebno bitno iskoristiti znanje koje imaju organizacije na lokalnom nivou.

“Međutim, ne treba se ograničiti samo na civilno društvo, treba spomenuti i privredu i lokalne vlasti koje će platiti veliki procenat troškova članstva u EU”, naveo je Lazarević.

Sanja Filipović, naučna savetnika u Institutu društvenih nauka i redovna profesorka Univerziteta Singidunum istakla je da je problem u Srbiji taj što imamo dosta dokumenata, međutim postavlja se pitanje njihove valjanosti, kako su napisani i njihova primena.

“Ono što je dobro jeste što je u međuvremenu usvojen Zakon o planskom sistemu gde se tačno kaže kako bi svaki planski dokument, odnosno dokument javne politike morao biti definisan, a ono na čemu se insistira jesu kriterijumi, odnosno posebno definisani indikatori koji će pokazivati kako se određeni strateški dokument primenjuje, odnosno koji su njegovi efekti”, istakla je Filipović.

Ona objašnjava da ako stavite određeni kriterijum kvantitativnog karaktera, da je za cilj recimo da do 2021-2022. godine postignete određeni rast izvoza, a to ne uradite, postavlja se pitanje gde je problem, da li je problem u načinu primene strategije ili jednostavno sama strategija, odnosno da mere nisu dobro definisane.

Filipović takođe dodaje da kada pričamo o uključivanju civinog sektora u proces, da je napravljen lep pomak u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.

“Jako je bitno da se civilni sektor probudi, da se konstruktivno uključi i da daje argumente za određena rešenja”, navela je Filipović.

Kada je u pitanju Poglavlje 8 (Konkurencija), Slobodan Krstović, projektni koordinator u NALED-u, navodi da bi upravo ovo poglavlje moglo da bude jedno od sledećih koja će biti otvorena u narednom period.

“Ovo je faktički jedno poglavlje koje se na posredan način odražava i na život i na standard samih građana. Bitno je da na nivou institucija, pre svega ovaj deo vezan za državnu pomoć, i te kako bude dobro ispraćen, da bude transparentan da bude dostupan svima kojima je ovo bitna tema”, istakao je Krstović.

Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) govorio je o Poglavlju 32 (Finansijski nadzor) i istakao da se i ovo poglavlje direktno održava na život građana.

“Mislim da je Poglavlje 32 granično ekonomsko poglavlje, deli se između reforme javne uprave i ekonomije, finansija. U pogledu države više se tiče reforme javne uprave, a iz ugla građana bitno je iz ekonomskog, finansijskog aspekta i vrednosti koje dobijaju za svoj novac”, naveo je Šormaz.

On je istakao da ovo poglavlje treba da omogući da se parama koje građani plaćaju kroz poreze upravlja odgovorno i pametno i da se koriste za ono za šta su najpotrebnije i u skladu sa zakonom.

Šormaz je takođe naveo da je neophodno da se lokalne organizacije uključe u ovaj proces jer EU pre svega nema ni kapacitet ni mandat da oceni u kojoj meri zaista funkcioniše finansijski nadzor u javnom sektoru.

“Oni mogu da kontrolišu usaglašenost propisa, ali nemaju saznanja sa terena, ta saznanja sa lokala trenutno uopšte ne postoje jer građani nisu dovoljno uključeni u ovaj proces. Tako da je uključivanje lokalnih organizacija jedno rešenje da se EU informiše da li finansijsko upravljanje i kontrola funkcionišu ili ne”, dodao je Šormaz.

Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike navodi da je suština okupljanja OCD pod okriljem Konventa to što je Konvent najznačajnija i najrelevantnija platforma kada je reč o procesu pristupanja EU.

“Takođe, Konvent je najrelevantija platforma i kada je reč o jednom formatizovanju dijaloga i načina pristupa javnim politikama upravo iz ugla logike i sistema koji je zastupljen u EU, a kome je potrebno da se prilagođavamo”, izjavio je Protić i dodao da oni raspravljaju određena pitanja i teme koje su relevantne iz ugla procesa pristupanja.

Protić navodi da nisu revelantne samo iz procesnog aspekta, nego pre svega iz suštinskog, materijalog razloga.

“Relevantne su kako bismo prihvatili i razumeli javne politike, razumeli probleme u kontekstu procesa pristupanja, ali i kako bi akteri u procesu dijaloga – nosioci javnih funkcija, civilno društvo i posebno građani, na neki način pružili svoja razmišljanja i prilagodili fokus”, zaključio je Protić.

Diskusija je organizovana u okviru projekta „Pripremi se za učešće – P2P“ koji sprovode Centar za evropske politike, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj i Centar savremene politike preko portala European Western Balkans sa ciljem da omogući različitim segmentima civilnog društva da aktivno učestvuju u procesu pregovora sa Evropskom unijom, kako bi se proces u potpunosti otvorio prema građanima. Projekte aktivnosti usmerene su na odabrana ekonomska poglavlja 1, 3, 6, 8, 16, 17, 20, 28 i 29 i Program ekonomskih reformi (ERP) kroz Nacionalni konvent o EU.

Povezani članci

Evropska investiciona banka izdvaja 700 miliona evra podrške za Zapadni Balkan

EWB

EIB planira 3,5 milijardi evra za Z.Balkan, najviše za Srbiju

EWB

Bulc: Radite kao da ste već deo EU

EWB