Bio sam prisutan kada je ambasador Evropske unije pred više od deset televizijskih kamera izjavio kako postupci vlade nisu u skladu sa evropskim vrednostima, najavio smanjenje davanja novca iz fondova EU vladi i njegovo preusmeravanje civilnom sektoru i medijima. Pomenuo je i predstojeće izbore i rekao da će od njih puno zavisiti, te da će građani na njima odlučiti da li žele evropsku budućnost.
Ovaj nastup ambasadora se zaista dogodio pre par meseci, nisam ga izmislio, a bogami ni sanjao. Jedino što se nije dogodio u Srbiji, već u jednoj drugoj državi kandidatu za članstvo u EU – Gruziji.
U Srbiji smo umesto toga dobili posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je došla u Beograd kako bi pozdravila reformske napore vlade Srbije, rekavši kako je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja i kako „njena dela prate njene reči“. Predsednica je ovom prilikom rekla kako je videla veliki napredak u poslednjih pet godina i izrazila nadu da će Srbija otvoriti novi klaster u pregovaračkom procesu do kraja godine.
Čovek bi na osnovu ovoga mogao pomisliti da su Srbija i Gruzija sasvim drugačiji slučajevi i da je Srbija bastion evropskih vrednosti u poređenju sa ovom kavkaskom državom. Da za razliku od Gruzije, u Srbiji nema udara na opoziciju i civilno društvo, nema zarobljavanja države i medija i nema udara na temeljne evropske vrednosti.
Sličnosti situacije u Srbiji i Gruziji su zapravo ogromne i zavređuju poseban tekst. No, ono što jeste nepobitna činjenica jeste da Srbija beleži snažan pad po gotovo svim međunarodnim pokazateljima demokratije, slobode medija i slobode civilnog društva. Da su u njoj održani krajnje sporni izbori o kojima je Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj je pozvao na ekspertsku misiju koja bi istražila izborne neregularnosti i zbog njih nagovestio uskraćivanje pristupa evropskim fondovima Srbiji. Izbore za koje je vlada Nemačke, države koja je nominovala Ursulu fon der Lajen, izjavila kako su neprihvatljivi za kandidata za članstvo u EU.
U Srbiji smo poslednjih meseci videli hapšenja, zastrašivanja i maltretiranja opozicionih i građanskih aktivista. Snažnu kampanju dezinformacija vođenu od strane medija pod kontrolom vlasti prema civilnom društvu, kojom se vrlo doslovno ugrožavaju njihov rad i bezbednost. Videli smo čak i najave mogućeg donošenja zakona o stranim agentima poput onog gruzijskog, koji je toliko revoltirao Evropsku uniju.
Nastup Ursule fon der Lajen nije nikakvo iznenađenje. U svakoj svojoj poseti od 2021. do danas od nje smo mogli čuti pohvale reformama vlade Srbije, uključujući i one koje je sprovodio jednopartijski parlament bez opozicije. Čini se da što više Srbija nazaduje po pitanju stanja demokratije, slobode medija i vladavine prava, to više pohvala dobija od predsednice Evropske komisije.
Naravno, treba imati u vidu da je poseta Srbiji došla kao deo turneje na Zapadnom Balkanu i da su se pozitivne poruke mogle čuti i u drugim delovima regiona. Tako smo u Tirani čuli da je Reformska agenda albanske vlade „savršena“, dok je na Kosovu – koje se nalazi pod određenim diplomatskim sankcijama EU – bilo govora o uspesima kosovske vlade u reformama. Jasna je namera da se ovim porukama pošalju pozitivni signali regionu i da se proces proširenja održi u životu.
Upravo zbog toga se na poruke Ursule fon der Lajen u Beogradu ne može gledati kao na diplomatsku kurtoaziju. Predsednica Evropske komisije je došla u Srbiju u posetu zemlji kandidatu za članstvo od koje se očekuje da izvrši određene reforme i obezbedi adekvatne demokratske standarde kako bi postala članica Evropske unije.
Kao što znamo, Srbija je veoma je daleko od tog cilja. Izveštaji Evropske komisije, koji su i sami dosta diplomatski u odnosu na neke druge izveštaje i demokratiji i vladavinu prava u Srbiji, konstatuju da se Srbija nije faktički ni pomakla na putu ka članstvu već skoro 10 godina, sa minimalnim napretkom kada je u pitanju pripremljenost za članstvo.
Zbog toga retorika predsednice Fon der Lajen stvara neki paralelni univerzum u kome Srbija napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji, uspešno vrši sve potrebne reforme i uspostavlja adekvatne demokratske standarde i vladavinu prava.
Iza ovih poruka verovatno stoji i želja da se proces proširenja održi u životu i pored očiglednih problema sa demokratijom i vladavinom prava u čitavom regionu i skepticizmom mnogih u samoj Evropskoj uniji prema širenju na Zapadni Balkan. Ipak, šteta koje nastaje ovakvom retorikom je ogromna.
Pre svega, njome se šalje poruka građanima Srbije da vlada zaista uspešno sprovodi reforme i da je sva krivica za zastoj u evropskim integracijama na strani država članica Evropske unije koje iz nekog razloga mrze Srbiju i ne daju nam nagradu koju zaslužujemo.
Drugo, zagovornici evropskih integracija u Srbiji, koji se godinama bore za demokratiju i vladavinu prava u i uporno ponavljaju koliko su ove fundamentalne evropske vrednosti neophodne za napredak ka članstvu – ispadaju smešni i naivni. Zašto bi iko verovao njima, a ne predsednici same Evropske komisije, koja jasno kaže da je napredak veliki?
No, retorika je jedno, a realnost drugo, i dobro je poznato da Srbija zaostaje već godinama u evropskim integracijama zbog vladavine prava, a od pre dve godine zbog spoljne politike. Zbog toga bi bilo bolje da umesto paralelnih stvarnosti imamo samo jednu – onu u kojoj će biti jasno i glasno rečeno šta Srbija treba da uradi kako bi postala članica Evropske unije.
Ako u to više ne spada demokratija, onda to treba i da se kaže. Pa da onda građani Srbije, ali i građani Gruzije koji mašu zastavama Evropske unije dok brane svoju slobodu pred vodenim topovima, kažu šta misle o takvoj stvarnosti.