Doba neprestanih inovacija i razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija nesumnjivo ima za cilj da skrati vreme i suzi prostor. U društvu informacione revolucije nema prostora za kašnjenja, vreme je zaista postalo novac. To je prepoznato i u nedavno objavljenoj strategiji proširenja EU, gde je digitalna agenda za Zapadni Balkan zauzela od jedno vodećih mesta.
Strategija, naime, predviđa utvrđivanje niza akcija čiji bi ishod bio smanjenje troškova rominga, razvoj pojasa širokopojasnog interneta, zatim razvoj elektronske uprave, elektronskih javnih nabavki, e-zdravlja i, najzad, pomoć u sticanja digitalnih veština. Nesumnjivo je da bi građani i privrednici bili apsolutni dobitnici u ovom procesu.
Pre svega, građanima bi postale još dostupnije usluge mobilne telefonije i rominga. Propisi EU obezbeđuju veću konkurentnost između kompanija u oblasti telekomunikacija, što za posledicu ima niže cene i raznovrsnije usluge. Roming između država članica EU ukinut je već sada. Korisnicima usluga omogućena je slobodna promena operatera u skladu sa njihovim potrebama, uz mogućnost zadržavanja dotadašnjeg broja. Brža i efikasnija intervencija odgovarajućih službi je omogućena uvođenjem jedinstvenog broj za sve vrste hitnih slučajeva (112).
Sa druge strane, privrednicima se otvara prostor za inovacije. Ukidanje nepotrebnih procedura ili ubrzavanje procesa razvojem usluga elektronske uprave štedi vreme i smanjuje materijalne troškove. Elektonske javne nabavke povećavaju transparentnost i onemogućavaju zloupotrebe i favorizovanje pojedinih kompanija. Za sve to su potrebni radnici odgovarajućih veština i odgovarajuća informatička infrastruktura, poput. širokopojasnog interneta. Korist će opet imati građani. Više radnih mesta, raznovrsnije komercijalne i javne usluge, niže cene, nova znanja i povećan kvalitet javnih usluga – sve to ide u korist građana.
Srbija je u obavezi da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim u oblasti elektronskih komunikacija, informacionog društva i audiovizuelne politike. Budući da su prioriteti aktuelne Vlade Republike Srbije digitalizacija i obrazovanje za vreme ispred nas, jasno je da je neophodno uložiti dodatan napor i iskoristiti šansu koju pruža proces evropskih integracija. Osim toga, najvitalniji deo srpske privrede su IT preduzeća kojima ne idu na ruku zastareli propisi, nepotrebne administrativne procedure, papir i odsustvo političke volje, jer to, sve zajedno, koči povezivanje sa razvijenim privredama.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finansira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije.