* Srđan Majstorović je član BiEPAG, koordinator inicijative “Deklaracija o Evropskom partnerstvu sa Balkanom”. Igor Bandović je viši programski menadžer Evropskog fonda za Balkan.
U proteklih 10 godina Evropska unija (EU) i Zapadni Balkan su se značajno promenili pod uticajem različitih unutrašnjih i spoljnih izazova.
Način na koji će sposobnosti EU i Zapadnog Balkana da zajednički prevaziđu i adekvatno odgovore na ove izazove zavisiće i to kakvu će ulogu Evropa imati u budućim globalnim ekonomskim, političkim i bezbednosnim procesima. U tim procesima EU će morati da vodi računa i o Zapadnom Balkanu kao svom sastavnom delu. Evropski fond za Balkan je osnovan pre deset godina, sa ciljem da doprinese jačanju demokratije, unapređenju procesa evropskih integracija i afirmisanju uloge Zapadnog Balkana u rešavanju novonastalih izazova sa kojima se suočava Evropa.
U okviru obeležavanja desetogodišnjice postojanja, EFB će predstaviti Deklaraciju o evropskom partnerstvu sa Balkanom koju je pripremio BiEPAG (Balkans in Europe Policy Advisory Group). Na izradi Deklaracije je radilo više od 20 stranih i stručnjaka iz regiona, a tokom konsultacija je razgovarano sa vladama država regiona, predstavnicima vlada članica Evropske unije, predstavnicima civilnog društva i renomiranim stručnjacima i intelektualcima. Ideja vodilja Deklaracije je da danas, 15 godina posle Solunskog samita iz 2003, obećanje proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan postane realnost ozbiljnim radom, zalaganjem i iskrenijim i transparentnijim odnosom obe strane.
Gledano iz te perspektive, Strategija o verodostojnom proširenju EU koju je Evropska komisija objavila u februaru, kao i predstojeći samit EU i Zapadnog Balkana u maju, prvi nakon onog u Solunu, predstavljaju važne korake u pozitivnom smeru. Očigledno je da se Balkan ponovo nalazi na dnevnom redu Evropske unije. Ovu priliku neophodno je odlučno i nedvosmisleno prihvatiti zarad uspostavljanja novog evropskog partnerstva sa Balkanom imajući u vidu međusobnu zavisnost, kulturne, ekonomske, političke i međuljudske veze.
Države Zapadnog Balkana se danas nalaze u različitim fazama procesa pristupanja EU. Sve dele zajednički cilj da postanu članice EU. Međutim, suočavaju se sa ozbiljnim problemima primene vladavine prava i principa dobre uprave, slobode izražavanja i slobode medija, autokratskog modela vladanja i nepoštovanja principa podele vlasti. Očigledno je da proces demokratizacije regiona nije završen i da je za njegovu potpunu i održivu demokratsku transformaciju neophodno uspostaviti novo partnerstvo između EU i Zapadnog Balkana.
Partnerstvo podrazumeva zajedničko razumevanje procesa i prihvatanje da pristupanje EU nije samo po sebi cilj. Niti da se radi o isključivo birokratskom procesu ispunjavanja tehničkih uslova. Članstvo u EU nije pitanje političkog oportuniteta, već generacijskog političkog i društveno-ekonomskog opredeljenja. Odluka o pristupanju EU zahteva verodostojan odnos prema vrednostima na kojima počiva Unija. Kredibilitet političkih lidera Zapadnog Balkana će se meriti proporcionalno njihovoj posvećenosti i spremnosti da vlastitim primerom predvode društvene promene.
Za region je važno da iskoristi priliku koja mu se pruža u narednom periodu. Ukoliko je iskoristi, Zapadni Balkan može u doglednoj budućnosti da postane deo EU i da ujednači svoj demokratski, socijalni i ekonomski razvoj sa državama članicama EU. U suprotnom, region će biti osuđen na dalje zaostajanje za EU, bez jasnog usmerenja i podložan dodatnoj destabilizaciji.
EU i njene države članice moraju da iskoriste ovu priliku da obnove svoju politiku proširenja tako što će je osnažiti dodatnim podsticajima za uspešne kandidate, i striktnijim praćenjem jasno definisanih uslova onih koji zaostaju ili nazaduju.
Održiva demokratska transformacija Zapadnog Balkana i članstvo svih država regiona je u interesu EU. Međutim Deklaracija o novom evropskom partnerstvu zahteva više od samog čina pristupanja država Zapadnog Balkana EU. Deklaracija zahteva zajedničku viziju budućnosti Evrope i uloge Balkana u njoj. EU i Balkan moraju da rade na uspostavljanju „novog zajedništva“, utemeljenog na četiri stuba: intenzivnijoj saradnji EU sa Balkanom; promovisanju kulture učenja, inovacijama i usavršavanju na svim nivoima obrazovanja radi unapređenja ljudskog kapitala regiona; iskrenom i trajnom regionalnom zbližavanju i izgradnji regionalnog identiteta; i ostvarivanju vizije intenzivnije i inkluzivnije saradnje u različitim politikama EU.
Izgradnja zajedničke vizije Evrope mora biti zasnovana na javnosti, širokom uključivanju građana, solidarnosti, toleranciji i zajedničkoj odgovornosti. Demokratski legitimitet zajedničke budućnosti u okviru EU zavisi od toga. Svi građani Evrope dele zajedničku budućnost, zato i građani Zapadnog Balkana moraju da dobiju priliku da daju svoj doprinos raspravi o budućnosti EU. Deklaracija poziva da Balkan bude deo dijaloga o budućnosti Evrope.
Posebnu pažnju potrebno je posvetiti intenziviranju iskrene saradnje u regionu. Veoma često se regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu posmatra kao spolja nametnut uslov, umesto kao pretpostavka za definisanje zajedničkih interesa i formiranje novog regionalnog identiteta unutar EU.
Neophodno je da se prepozna značaj regionalnog zbližavanja i pomirenja, i da se na taj način region predstavi u novom svetlu. Zapadni Balkan mora da dokaže sposobnost da reguliše svoje odnose na temeljnim vrednostima na kojima je zasnovana EU, na trajnom rešavanju međusobnih sporova, prevazilaženju nasleđa ratova i istinskom pomirenju građana.
Jedna od važnih poruka Deklaracije je činjenica da proširenje EU pomaže reafirmaciji njenih osnovnih vrednosti. Evropsko partnerstvo sa Balkanom poziva na ukidanje podela na „nas“ i „njih“, i stvaranje Evrope svih njenih građana, ostvarivanje ideje o evropskom kontinentu mira zasnovanom na zajedničkim vrednostima koje se ne podrazumevaju već se za njih treba boriti – danas, još odlučnije nego do sada. Pristupanje država Zapadnog Balkana EU biće svojevrstan dokaz još uvek postojeće snage ideja mira, saradnje, solidarnosti, poštovanja ljudskog dostojanstva, osnovnih prava građana, koje su utkane u osnivačke ugovore Unije. Partnerstvo EU i Zapadnog Balkana može da doprinese jačanju i stabilizaciji Evrope da napokon uspostave prostor mira, demokratije i bezbednosti za sve njene građane. Da bi se ovaj zajednički cilj ostvario potrebno je da Zapadni Balkan „napusti“ evropsku periferiju, da postane deo glavnih evropskih tokova, podstakne novi narativ o evropskom Balkanu i svojim kreativnim snagama dokaže da je sastavni deo zajedničke budućnosti u okviru EU.
Sve navedeno biće sastavni deo nove agende Evropskog fonda za Balkan u narednom periodu. Očekujemo da će sve države Zapadnog Balkana postati članice EU u navedenom periodu. EFB će i narednih 10 godina nastaviti da pomaže pojedince i organizacije koji se bore za navedene vrednosti i ciljeve jer je istinska demokratska transformacija društava Zapadnog Balkana konačan cilj, nedeljiv i sastavni deo procesa pristupanja EU.