BEOGRAD – Poslednjih dana, ugledni evropski nedeljnik Politko (POLITICO) obajavio je dva članka na temu rezultata predsedničkih izbora u Srbiji. U prvom intervju aktuelnog srpskog premijara Aleksandra Vučića na temu budućeg pravca Srbije i njenog puta ka Evropskoj uniji posle njegovog izbora za predsednika, dok drugi, autorski tekst Srđana Cvijića, naglašava kako bi Brisel trebalo da bude zabrinut zbog ovog izbora.
U intervjuu za Politiko, novoizabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je kako namerava da balansira odnose sa Zapadom i sa Moskvom. On je takođe istakao da će se kao predsednik posvetiti produbljivanju trgovinskih veza na Zapadnom Balkanu i da će se posebno posvetiti ekonomskim vezama sa Bosnom i Hercegovinom kako bi se obezbedila stabilnost u regionu.
On je istakao da će napore preusmeriti ka stvaranju slobodne trgovinske zone koja bi mogla da postane tržište za 20 miliona ljudi, te na taj način privući značajne investicije.
Vučić je rekao da veruje da će interes država regiona za stvaranju trgovinske zone prevladati i da će uz podršku Evropske unije, koja je potvrđena nedavnim posetama Visoke predstavnice EU Federike Mogerini i predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, uspeti da stvori bar „nacrte dogovora koji bi mogao da bude postignut na sledećem Samitu Zapadnog Balkana“, koji treba da se održi u julu u Trstu.
Međutim, Srđan Cvijić, viši politički analitičar za spoljne odnose EU iz Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, u svom članku za Politiko pod nazivom „EU je najveći gubnitnik izbora u Srbiji“, ima drugačije viđenje ovih predsedničkih izbora i proevropskog puta sadašnjeg premijera, a novoizabranog predsednika, Aleksandra Vučića.
Cvijićev članak naglašava kako je Vučićev proevropski stav upravo ono što ga je dovelo na vlast 2012. godine, kada je 70% građana podržavalo evropske integracije, dok članstvo u EU prilikom ovogodišnje predsedničke kampanje nije nijednom spomenuto, verovatno jer je podrška građana spala na 43%.
Upitan kako uspeva da balansira između bliskih odnosa sa Rusijom i održavanja Srbije na evropskom putu, Vučić je izjavio da je Srbija nezavisna država koja ima svoje interese i da kad ode u Moskvu kaže – „mi smo na putu ka EU i želimo da očuvamo najbolje političke i ekonomske veze sa vama i to isto govorim i u Vašingtonu i Briselu“.
Cvijić, pak, ističe zabrinutost Brisela zbog čvrste saradnje Srbije sa Rusijom, te da budućih šest MiG-29 borbenih aviona kao poklon Putina „uvek ima svoju cenu, samo što u ovom slučaju ne znamo koja je to cena“.
Iako je nesigurno do kada će Srbija ući u EU, kako piše Politiko, Vučićev cilj je da to bude do 2020. godine. On je izjavio da mu je velika podrška Angela Merkel, te da bi bez njene podrške Srbija imala velike probleme.
Kako na Zapadnom Balkanu jačaju etničke tenzije, Vučićevi protivnici glavni razlog u ovome vide samog Vučića i optužuju ga da potpiruje tenzije kako bi se Zapad oslanjao na njega kao lidera koji rešava probleme.
Politiko se osvrnuo i na trenutne proteste u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije koji se dešavaju nakon optužbi od strane političkih protivnika da je Vučić zaposeo medijsku scenu, na šta je njegov komentar bio da je Srbija „primer zdrave demokratije“.
Cjivić, s druge strane drugačije objašnjava spontane proteste studenata, koji su započeti odmah nakon saznavanja izbornih rezultata. „Ovo su ljudi koji cene slobodu, transparentnost i vladavinu prava; oni i dalje žele članstvo EU i protive se autokratiji Vučića“, napisao je Cvijić.
Cvijić ukazuje na to da su rezultati izbora u kojima je Vučić osvojio 55% glasova varljlivi, s obzirom na to da je opozicija zajedno osvojila više glasova u Beogradu i nekoliko dugih urbanih sredina, i osvrnuo se na problem medijske prezastupljenosti.
„SNS je dominirao televizijskim pejzažom, uzimajući 58% izbornog programskog vremena, u poređenju sa Sašom Jankovićem, drugoplasiranim kandidatom, koji je dobio samo 7% izbornog programskog vremena“, objasnio je Cvijić za Politiko.
Cvijić je objasnio da Vučić, ne samo što je uzurpirao medijski prostor, on je i „disciplinovao sudije, predsedavao kontinuiranim napadima na nevladine organizacije, novinare i opoziciju, te je koristio i kampanju za borbu protiv korupcije kako bi napadao opoziciju, dok je ignorisao osnovane optužbe protiv tajkuna u njegovoj partiji“.
Na kraju, Cvijić je dao i savet EU liderima – „prilikom podržavanja Vučićeve politike (proevropsko tržište, antievopski principi), lideri EU rizikuju da se otuđe od srpskih pristalica“, te da bi lideri trebalo da „stave pritisak na Vučića da popusti pritisak na sudstvo, medije i civilno društvo kako bi omogućio značajnu istragu mutnih ugovora kao što je ugovor za ’Beograd na vodi’“.