BEOGRAD – Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji izjavio je u Danu uživo TV N1 da je uprkos metodološkim propustima, dobro što je unutrašnji dijalog održan. Smatra i da podela Kosova nije dobro rešenje, dok građanskoj orijentisanim strankama i pokretima zamera što nisu izneli svoje predloge.
Prošla je godina od pokretanja unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, čiji je cilj bio uključivanje svih relevantnih društvenih aktera u javnu debatu o mogućim rešenjima kosovskog pitanja.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji za poglavlje 35, čija je radna grupa državnom vrhu iznela stavove o principima za rešavanje kosovskog pitanja, u saopštenju upućenom javnosti pita da li unutrašnji dijalog još traje i kada će biti dostupan javnosti analitički izveštaj koji je proistekao iz javnih diskusija koje su se vodile u okviru dijaloga.
Mijačić je u Danu uživo TV N1 naveo da će Konvent insistirari da se unutrašnji dijalog nastavi, uz veće uključivanje parlamenta, više političkih akera i širih društvenih krugova.
Uprkos metodološkim propustima dobro je, kako kaže, što je unutrašnji dijalog održan. Primećuje, međutim, da su se o pitanju Kosova u prethodnih godinu dana uglavnom izjašnjavali desno orijentisane stranke i pokreti, dok građanske opcije nisu želele da se uključe, niti iznesu svoja rešenja.
“To nije dobro. Kosovo je pitanje svih pitanja, pitanje naše generacije, i ne treba ga prenositi budućim generacijama. Sada je vreme za rešavanje pitanja Kosova”, poručio je Mijačić, naglasivši da građanskoj opoziciji, ako već nije želela da učestvuje u formalnom dijalogu, niko nije zabranio da sami organizuju svoje debate i iznesu svoje stavove.
Podseća i da su predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sastali već tri puta ovog leta, ali da ti susreti nisu dali nikakve rezultate.
“Sad provejava diskurs da se traži rešenje koje kreira mir. Od toga da tražimo konsenzus došli smo do toga da tražimo mir. Odakle odjednom ta tema bezbednosti”, pita se Mijačić, ocenjujući da su na stolu verovatno kontroverzna rešenja koja mogu uticati na mir i bezbednost u regionu.
Svi nezvanični izvori, kako kaže, govore o tome da je jedna od tih tema i podela Kosova. Mijačić smatra da podela ipak nije dobro rešenje i podseća da 90 odsto Srba na Kosovu živi južno od Ibra.
Pitanje je da li je Srbiji važnije 10 odsto teritorije Kosova ili su joj važniji ljudi koji tamo žive, istakao je gost Novog dana uz ocenu da je pravo rešenje za Beograd da “sačuva srpski živalj na Kosovu, ne danas, nego za 20, 30, 50 godina”.
Mijačić ne isključuje mogućnost da se uz podelu razgovara i o nekim dodatnim uslovima, poput Zajednice srpskih opština za Srbe južno od Ibra ili eksteritorijalnosti versko-kulturnih spomenika.
Ukazuje i na to da sama činjenica da se podela sve češće pominje, govori o propasti Briselskog sporazuma, jer je njegova prevashodna svrha bila, kako podseća, da integriše sever u politički sistem Kosova.