BRISEL – Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), poslanička grupa iz Evropskog parlamenta, organizovala je juče okrugli sto na temu evropskih integracija Srbije sa fokusom na političku klimu, vladavinu prava i slobodu medija u zemlji.
Poslanici su kao goste pozvali Dragana Đilasa, jednog od osnivača Saveza za Srbiju i bivšeg gradonačelnika Beograda; Vuka Jeremića, predsednika Narodne stranke i bivšeg ministra spoljnih poslova Srbije i predsednika Generalne Skupštine UN-a: i Maju Vasić-Nikolić predstavnicu Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Uvodničari su bili poslanici ALDE-a Ivo Vajgl i Jasenko Selimović.
Vajgl je započeo debatu ukazujući da je Srbija veoma važan partner Srbije, a da je ALDE oduvek podržavao proces proširenja i reformu još od vremena premijera Zorana Đinđića.
„Zabrinjavajuće je to što su događaji poslednjih godina fundumentalno potkopali šansu Srbije da postane stabilna i ekonomski prosperitetna zemlja zbog autoritarnog pristupa njene vlade, kao i negativnih mera prema medijima i opozicije. Skori protesti u Beogradu i u Srbiji su indikator toga da se moraju zaustaviti ovi negativni trendovi. Osnovni demokratski standardi i vladavina prava moraju se što pre povratiti i u potpunosti poštovati“, rekao je Vajgl u uvodu.
On je istakao da je veoma zabrinut za stanje medijskih sloboda, vladavine prava i korupcije, a kao preduslov za poboljšavanje situacije navodi da je neophodna puna implementacija preporuka OEBS-a kako bi sledeći izbori bili fer i pošteni.
„Siguran sam da će civilno društvo igrati centralnu ulogu u ovom procesu“, dodao je Vajgl.
Njegov kolega Jasenko Selimović je istakao značaj pristupanja Zapadnog Balkan u EU, naglasivši da će taj proces biti od velike koristi za obe strane. Srbija je veoma važan politički i ekonomski partner u regionu a reforme, koje su često bolne, neophodne da bu se osigurala evropska budućnost, snažnija vladavina prava, veća sloboda medija i povećana saradnja sa civilnim društvom. On je istakao da je siguran da će Srbija pronaći hrabrosti da preduzme neophodne korake da implementira reforme i reši svoje probleme kako bi unapredila odnose sa komšijama.
„Za proširenje su bitna dva igrača: Srbija i EU. Čak iako uz pomoć magičnih moći sve reforme završimo tako što kažemo abrakadabra, da li bi Zapadni Balkan bio prihvaćen u EU? Ako je odgovor na ovo pitanje ne, onda ćemo morati da odredimo i mi iz EU naš deo posla tako što ćemo imati diskusiju o pristupanju Zapadnog Balkana“, dodao je Selimović.
Vuk Jeremić se na početku svog izlaganja zahvalio na ukazanoj prilici da iskaže svoju zabrinutost za zemlju u Briselu, dodavši da retko to ima da čini pred poslanicima. Jeremić je ukazao da je, prema nedavnom izveštaju Fridom hausa, Srbija više nije slobodna zemlja, i da on kao opozicionar može o tome da posvedoči.
„Danas se u Parlamentu ne vodi diskusija i vi kao opozicioni predstavnik vrlo malo možete da uradite“, rekao je Jeremić. “Imate situaciju da se odjednom 60 zakona predlože i kada istovremeno krenete da diskutujete o toliko zakona, ne možete da imate ozbiljnu debatu. Poslanici vladajuće većine masovno predlaže amandmane koje posle u odbacuje, samo da bi što više potrošila vreme predviđeno za debatu“.
Njega, stoga, ne čudi što ljudima jedino što preostaje jeste da hiljadu ljudi masovno izađu na ulice i krenu masovno da protestuju svake subote. To rade i on i njegov kolega Dragan Đilas.
Govoreći o rešenju za Kosovo, Jeremić je podsetio poslanike da je baš u Evropskom parlamentu 2008. godine rekao da unilateralne akcije u „našem delu sveta“ neće voditi trajnoj stabilnosti i da će se o Kosovu diskutovati i deset godina kasnije, što se čini i danas.
On je podelu Kosova koju predlažu predsednik Vučić i Tačić nazvao „otrovnom pilulom“ za budućnost Zapadnog Balkana ako se taj plan ostvari.
„Mi smo za dijalog o pitanju Kosova, ali smo za fer i transparentan dijalog koji se znatno razlikuje od trenutnog dijaloga koga vode samo dva čoveka sa 0% transparentnosti u slučaju Srbije“, dodao je Jeremić.
Kada se osvrnuo o stanju medija u Srbiji, Jeremić je istakao da on poslednjih godina nije dobio ni minut da govori na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Štaviše, on i njegova porodica su česta meta napada brojnih tabloida i medija.
Sa njim se složio i Dragan Đilas koji je istakao da je i on česta meta napada. „Ja svakoga dana trpim napade novinara o tome da sam kao gradonačelnik Beograda pokrao 500 miliona evra, da posedujem televiziju N1. Problem je i u tome što ljudi u Srbiji ne mogu da dođu do informacija o tome kakva je naša politika“, rekao je Đilas i dodao da čak i kada se tuže i dobiju tabloidi na sudu, oni nikada ne objave izvinjenje ili istinu. Đilas je takođe ukazao da je konstantna medijska kontrola u Srbiji koja je usmerena protiv Zapada dovela do toga da se smanji podrška EU u Srbiji.
„Ljudi nisu na ulici zato što smo ih Jeremić i ja poslali, već zato što ne mogu da trpe svakodnevne laži koji se javljaju u medijima“, istakao je Đilas.
On je takođe negativno ocenio stanje u Srbiji. „Društvo sudija Srbije je negativno ocenila reforme pravosudnog sistema. Oni su napravili samo kozmetičke promene. Naša ideja je da se zakonom bave ljudi koji su profesionalci i koji nisu u stranci. Pravosudni sistem se mora reformisti“, naveo je Đilas primer.
Đilas je, govoreći o Kosovu, istakao da smatra da samo pomirenje između Srba i Albanaca mogu dovesti do mira na Balkanu. „Smatram da oni koji su bili deo rata ne mogu to da postignu. Moramo prestati pričati o prošlosti i okrenuti se budućnosti“, zaključio je Đilas. On smatra je Vučić je uspeo da posvađa Srbiju sa celim regionom zbog oštre retorike koju vode članovi njegove Vlade i stranke.
„Kada je Đinđić hteo da smeni Miloševića, one je stvorio da DOS, jer je shvatio da mora okupiti svu opoziciju. Zato smo i formirali Savez za Srbiju kako bi menjali sistem, jer smo shvatili da se naš glas pojedinačno neće čuti,“ rekao je Đilas i dodao da se oni zalažu za tehničku vladu.
Maja Vasić Nikolić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije istakla je da je neophodno da se stvori dobri pravni okvir za regulatorno telo koje se bavi monitoringom medija, jer bi to donelo promene gde bi se čuli i drugi glasovi i cenzurisale sve vulgarnosti.
Govoreći o stanju u medijima, ona je navela da postoje tri nerešena ubistva novinara iz 1994, 1999. 2001. godine od kojih će jedan slučaj uskoro zastareti. Zatim je istakla pokušaje ubistva 2007. godine i napadi na novinare iz 2014. i 2015. godine.
„Aleksandru Vučiću u Davosu je dato pravo da govori o slobodi medija, a svi su bili šokirani. Tada je rekao da nije ponosan na stanje u Srbiji, ali da će moći biti ponosan za dve godine“, rekla je Vasić Nikolić. “Od tada je potpredsednik SNS optužio televiziju N1 da je antisrpska i da je priznala Kosovo. Par dana kasnije N1 je dobila i preteće pismo u kome se preti televiziji, novinarima i njihovim porodicama“.
Vasić-Nikolić ističe da bez osude ovakvih slučajeva i javnih presuda, država stvara atmosferu u kome se podrivaju slobode medija i dodaje da je dovoljno neko kritički piše o vladi i da bude targetiran.
Ivan Jakočević, hrvatski poslanik ALDE-a, ocenio je ovaj susret sa liderima srpske opozicije kao „koristan i zanimljiv“, ali da nije dobio jasan odgovor na dva pitanja.
“Susret je bio vrlo koristan i zanimljiv, ali nisam dobio jasan odgovor na pitanja: kako misle uvesti Srbiju u EU s Dverima i rešiti odnose s Kosovom”, napisao je Jakovčić na Tviteru, a preneo N1.
Savez liberala i demokrata za Evropu je četvrta po veličini poslanička grupa u Evropskom parlamentu, za koju se očekuje da na majskim izborima postigne bolji rezultat i postane nezaobilazan faktor u formiranju naredne Evropske komisije. Članice ovog evropskog saveza su partije premijera Belgije, Holandije, Luksemburga, Finske, Danske i Estonije, ali i Slovenije i Češke.