BRISEL – Nakon što je prvi pokušaj pronalaženja zajedničkog predloga za novog predsednika Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropske centralne banke, kao i Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, propao 21. juna, lideri kontinenta su 2. jula nakon višednevnih pregovora izašli sa kandidatima koje će morati da potvrdi Evropski parlament.
Među njima se ne nalaze ni Manfred Veber ni Frans Timermans – neformalna procedura Spitzenkandidat-a neće biti ispoštovana. Predsednici država i vlada članica EU ipak su se pobrinuli da svaka od tri najjače evropske partije – demohrišćana, socijaldemokrata i liberala – ima bar po jednog predstavnika.
Predsednica Evropske komisije: Ursula fon der Lajen
Kandidat za naslednika Žana Kloda Junkera ipak dolazi iz nemačke vladajuće koalcije CDU/CSU, samo što to nije Manfred Veber, već ministarka odbrane Ursula fon der Lajen. Ukoliko je Evropski parlament izglasa, ona će postati prva žena na toj funkciji, kao i prvi predsednik EK iz Nemačke još od 1967. godine.
Fon der Lajen je bila deo sve četiri vlade kancelarke Angele Merkel, prvo kao ministarka za porodicu, zatim ministarka zdravlja a potom, od 2013. godine, za odbranu. Njen mandat nije prošao bez kontroverzi, a u fokus je u nekoliko prilika došla navodno nedovoljna potrošnja koju Nemačka izdvaja za vojsku.
Otac Fon der Lajen je radio za institucije Evropske ekonomske zajednice, preteče EU, tako da je deo svog detinjstva provela u Briselu. Majka je sedmoro dece.
Kako prenosi Euriactiv, Fon der Lajen je podržao predsednik Francuske Emanuel Makron kao kompromisno rešenje. Ostaje da je kao takvu prihvati i Evropski parlament.
Predsednik Evropskog saveta: Šarl Mišel
Premijer Belgije jedini je među kandidatima koga neće morati da potvrdi Evropski parlament, s obzirom na činjenicu da ovog funkcionera predsednici država i vlada EU biraju između sebe. Mandat predsednika Evropskog saveta traje dve i po godine i može se jednom obnoviti. Do decembra 2019. ovu funkciju će i dalje vršiti Donald Tusk.
Mišel je premijer Belgije od 2014. godine, a od 2018. je u tehničkom mandatu. Nova vlada je u procesu formiranja nakon izbora 26. maja ove godine, kada je Mišelov liberalni frankofoni Reformistički pokret osvojio 7,5% glasova.
On će biti drugi bivši belgijski premijer na ovoj poziciji, nakon Hermana van Rompuja, koji je na mestu predsednika Evropskog saveta bio od uspostavljanja ove funkcije 2009. do 2014. Šarl Mišel je, u vreme stupanja na dužnost, bio najmlađi premijer Belgije od 1845, a po zanimanju je pravnik.
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku: Đuzep Borelj
Španski socijalista Borelj biće prvi muškarac na ovoj poziciji, nakon Ketrin Ešton i Federike Mogerini. Ministar spoljnih poslova Španije iza sebe ima zavidno iskustvo u politici i na nacionalnom i na evropskom nivou – od 2004. do 2007. bio je predsednik Evropskog parlamenta.
Po obrazovanju ekonomista, sedamdesetdvogodišnji Borelj je postao šef španske diplomatije prošle godine, nakon što je premijer postao socijalista Pedro Sančez. On će, takođe, biti prvi Visoki predstavnik koji dolazi iz članice EU koja ne priznanje nezavisnost Kosova – to formalno ne bi trebalo da predstavlja razliku u odnosu na dosadšnje delovanje Ešton i Mogerini, jer ova funkcija ne predstavlja nacionalnu vladu, već stavove Brisela.
Predsednica Evropske centralne banke: Kristin Lagard
Verovatno javnosti najpoznatija od svih kandidata, Lagard je od 2011. vodila Međunarodni monetarni fond. Tokom prethodnih osam godina, ova institucija je usled svetske ekonomske krize i krize evra bila u žiži pažnje, a sa njom i Lagard.
Članica francuskih Republikanaca, ranije je obavljala funkciju minstarke finansija, privrede i industrije u francuskoj vladi, a bila je umešana u kontroverze oko optužbi za korupciju bivšeg predsednika Nikole Sarkozija.
Spekulisalo se da će, nakon Holandije, Francuske i, trenunto, Italije, Nemačka doći na red da postavi svog čoveka na čelo Evropske centralne banke, koja se i nalazi u Frankfurtu. Ipak, novi osmogodišnji mandati ponovo će dobiti državaljanin Francuske.