BEOGRAD – Trend višegodišnjeg ignorisanja i urušavanja ljudskih prava u svetu i u Srbiji, uključujući i socijalna prava i radna prava koja su njima obuhvaćena, uticao je da sposobnosti nadležnih organa u Srbiji da se izbore sa aktuelnom zdravstvenom krizom budu znatno manje nego što je to potrebno za uspešno upravljanje krizom, navodi se u analizi Fondacije Centar za demokratiju “Pandemija COVID-19 i radna prava u Srbiji”.
Odnosom prema pitanjima društvenog razvoja Vlada je direktno uticala na programiranje šansi da se cela zemlja i njeno stanovništvo izbore sa aktuelnom pandemijom na njenoj teritoriji. Sprovedene su samo dve od 26 mera u oblasti zdravstvene zaštite predviđene Programom reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU usvojenog još 2016. godine. Time je postavljena „scena“ za suočavanje sa krizom u domenu radnih prava koja je u toku, budući da je ta oblast podjednako ignorantski bila tretirana kao i reforma zdravstvenog sistema.
Broj zaposlenih u Srbiji koji rade od kuće značajno je porastao i pre krize, i to za čak 58,6% u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu – sa blizu sto hiljada na gotovo 160 hiljada. Međutim, ovakvi trendovi nisu podstakli Vladu da započne proces reforme Zakona o radu u pravcu dodatnog uređivanja fleksibilnih oblika i fleksibilnih uslova rada.
Vreme će pokazati koliko će pogoršanje radnih prava usled epidemije COVID-19 u Srbiji biti posledica inertnosti i protivljenja vlasti u prethodnom periodu da se pozabave reformom radnog zakonodavstva u pravcu većeg obuhvata i viših nivoa zaštite svih radno angažovanih lica u Srbiji.
Akti Vlade Republike Srbije doneti tokom vanrednog stanja uticali su na dodatno urušavanje radnih prava zbog toga što nisu: doneti blagovremeno; doneti u skladu sa ustavnom garancijom zabrane diskriminacije; podrobnije razradili zakonske odredbe koje se odnose na rad na daljinu i rad od kuće; doneti u obliku kojim vlada zauzima stavove (deklaracija) kada je reč o preporukama poslodavcima koje su usvojene zaključkom; kao i zbog toga što su naknadno tumačeni od strane resornih ministarstava na način koji unosi pravnu nesigurnost.
Analizu Fondacije Centar za demokratiju možete pročitati u celosti OVDE.