BERLIN – Stare veze između Srbije i Kine doprinele su tome da je Beograd postavljen u centar kineskog prodora u Evropu, ocenjuje nemački dnevnik Velt.
Srbija se nalazi usred transformacije, a predsednik Aleksandar Vučić želi da okonča izolaciju zemlje i otvori vrata ka EU, pri čemu se ne oslanja samo na Evropu, već i na jednog starog saveznika na istoku – Kinu, dodaje list.
„Sa nešto više od sedam miliona stanovnika, Srbija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, pa izgleda kao čudan partner za namere Kine da dobije veću ulogu na kontinentu. No, stare veze između dve zemlje su doprinele da Beograd dospe u centar kineskog prodora u Evropu. Za Srbiju i njene susede, prednosti su očigledne – to su neophodne investicije u infrastrukturu uz samo malo prepoznatljivih uslova“, ukazuje dnevnik.
„Motivi Kine su manje vidljivi. Ali, jasno se Peking fokusirao na jugoistočno krilo. On pojačava svoj uticaj u zemljama koje će jednog dana verovatno biti punopravne članice EU. Proteklih godina, Kina je Srbiji zajmila novac za različite projekte. Na primer, 170 miliona evra za most preko Dunava kod Beograda, i 700 miliona za jednu elektranu. Jedna kineska firma je kupila jedinu srpsku železaru i obećala da će revitalizovati to preduzeće bez ukidanja radnih mesta“, navodi Velt.
“Ono što kineske finansije čini tako atraktivnim, jesu uslovi ugovora – za razliku od međunarodnih banaka za razvoj kao što je Svetska banka, Kina je često spremna da ulaže i u projekte čija je ekonomska rentabilnost upitna – i to uz manje kamatne stope od onih koje su uobičajene na tržištu. Pošto zemlje koje nisu članice EU nemaju pristup njenim strukturnim fondovima, Kina je de facto jedina alternativa za zemlje poput Srbije. Beograd plaća kamate između 2 i 2,5 odsto na svoje kineske kredite, koji se u pravilo podižu na 20 do 30 godina“, dodaje list.
Dugoročni cilj Kine je, kako ističe dnevnik, verovatno da uspostavi sopstvenu lokaciju za industrijsku proizvodnju koja ne bi opsluživala samo evropska tržišta, već i nova tržišta koja se protežu duž istočnog Sredozemlja, preko Srednjeg Istoka pa do Indije.
„Gotovo dve decenije posle rata na Balkanu, veliki deo infrastrukture Srbije još je u lošem stanju. Uz finansijsku podršku EU, Beogradu je uspelo da modernizuje neke saobraćajnice. Ali ima još mnogo posla. Brza pruga između Beograda i Budimpešte jasno pokazuje prednosti koje region nudi Kini, a i nagradu koju bi to angažovanje jednog dana moglo da donese. Iako su radovi na srpskoj strani već počeli, Brisel je sada počeo da ispituje da li je projekat u skladu sa pravilima EU o dodeli poslova na javnim konkursima. Za mnoge u regionu implikacije su jasne: s pravom ili ne, postupak Brisela vodi u otezanje i više birokratije. A za to vreme – na delu je Peking“, piše Velt.
Dnevnik Velt piše kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom jedne diskusije o budućnosti Balkana u privatnoj sobi posetiocima razmotao ogromnu kartu.
“Sad ću da Vam pokažem šta je moja prava strast, rekao je, klečeći pored raznobojne karte Srbije, u koju su uzduž i popreko ucrtani planirani auto-putevi i železničke trase. Putevi i privreda“, rekao je Vučić, prema pisanju nemačkog lista.