Učesnici radionice „Stanje demokratije u Srbiji“, koju je organizovao Centar savremene politike u petak, 23. juna, zaključili su da postoje problemi u vezi sa izbornim procesom i da više pažnje mora da se pridaje slobodi medija. Radionica je deo projekta „Demokratija u razvoju: izveštaj iz senke o političkim Kopenhaškim kriterijumima u zemljama Zapadnog Balkana koje su kandidati za EU“, koje CSP sprovodi u saradnji sa Institutom za saradnju i razvoj iz Tirane i uz podršku Evropskog Fonda za Balkan. Cilj projekta je objavljivanje alternativnih izveštaja „iz senke“ o četiri zemlje kandidata za članstvo u EU – Srbiji, Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori – koji bi bili dostupni u novembru 2017.
Radionica je okupila predstavnike nekoliko istaknutih srpskih organizacija civilnog društva koje se bave demokratskim reformama i medijskim slobodama, kao što su Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost, Transparentnost Srbija, Građanske inicijative, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za demokratiju i Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Učesnici radionice su raspravljali o stanju demokratije u Srbiji i manama koje primećuju u političkom sistemu, izdvajajući različite probleme kojima se treba baviti. Jedna od najznačajnijih tema o kojoj se raspravljalo jeste sloboda medija, koja je često izdvajana kao jedan od najhitnijih problema i u izveštajima Evropske Unije i izjavama njenih zvaničnika.
Demokratija
Učesnici radionice smatraju da je pitanje izbora i dalje jedna od najvećih briga kada se govori o funkcionisanju demokratije u Srbiji. Iako je kod poslednjih predsedničkih izbora, održanih u aprilu 2017, bilo manje problema na dan izbora u poređenju sa prethodnim izborima, i pravni okvir i atmosfera u kojoj su izbori održani bili su daleko od demokratskih standarda. Kao što je jedan učesnik rekao, „izborni rezultati nisu bili problematični, već kako smo do ovih rezultata došli“, misleći na izbornu kampanju i na loše državnu regulativu.
Kandidat vlade, Aleksandar Vučić, imao je značajnu prednost kada se radi o prisustvu u medijima, i kao predsednički kandidat i kao Premijer Srbije. Takođe, postojao je nedostatak transparentnosti finansiranja izborne kampanje, posebno od strane državnih firmi.
Kao i kod prethodnih izbora, problem izbornih listi nastavlja da baca senku na izborni proces i stvara sumnju u kredibilitet izbora. Nažalost, mehanizam za žalbe građana nije bio funkcionalan, pre svega zbog kratkih i nerealnih rokova za njihovo podnošenje i rešavanje. Takođe, propisi koji se odnose na izborni proces su rasuti u više različitih pravnih akata, i mnoge odluke su donošene u skladu sa Uputstvom za sprovođenje izbora , koji je usvojila Republička izborna komisija.
Učesnici smatraju da jedan od najvećih problema u okviru izbornog procesa jeste upravo funkcionisanje Republičke izborne komisije, koja predstavlja političko telo zaduženo za upravljanje izborima, i koja mora biti pretvorena u profesionalno telo kako bi se adekvatno bavila izazovima koji su vezani za sprovođenje izbora.
Odnosi između civilnog društva i državnih institucija se pogoršavaju od 2012, sudeći po različitim metodologijama koje koriste organizacije civilnog društva. Postoji problem uključivanja organizacija civilnog društva u proces donošenja odluka, finansiranje i stanje pravnog, regulatornog i finansijskog okruženja u kojem rade.
Sloboda medija
U saglasnosti sa zvaničnim izveštajima Evropske komisije, učesnici su izdvojili slobodu medija kao najproblematičnije pitanje koje se odnosi na demokratiju u Srbiji.
Prema učesnicima, najznačajniji problemi su povezani sa radom Regulatornog tela za elektronske medije (REM), pre svega zbog njegove politizacije, neaktivnosti i problema sa izborom članova. Rad REM-a i zakonske odredbe koje se na njega odnose bile su značajne teme za analizu za određene organizacije civilnog društva. Neke od njih su čak podnele tužbu protiv REM i protiv Narodne skupštine Srbije zbog toga što nije izabrala neke od članova REM- a.
Učesnici su se složili da je jedan od najvećih problema to što se o pitanjima koja se odnose na medijske slobode ne raspravlja adekvatno izvan kruga medija i novinara i da je važno da steknu širu publiku.
Kako nema posebne radne grupe koja se bavi slobodom medija u okviru Nacionalnog konventa o EU, osnovana je međusektorska grupa koja se bavi različitim pitanjima koja su značajna za medijske slobode, a koja su raspoređena u različitim pregovaračkim poglavljima. Međusektorska grupa je aktivna u donošenju preporuka u ovoj oblasti.
Način na koji vlada tretira medije je takođe izdvojen kao jedan od najznačajnijih problema kada je reč o slobodi medija, i već je prepoznat u skorašnjoj Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji. Učesnici su se složili da je, u nedostatku slobode medija i slobode govora, rad organizacija civilnog društva takođe ugrožen.
Projekat Demokratija u razvoju će se nastaviti sa objavljivanjem četiri izveštaja iz senke u jesen 2017.