BEČ – Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han smatra da je sledeće širenje EU do 2025. “sprovodivo”, ali i poročuje da Unija sigurno neće primiti zemlju koja ima bilo kakva otvorena pitanja sa susedima, uz ocenu da “Srbija mora da reši situaciju oko Kosova”.
„Srbija i Crna Gora su u ovom trenutku najdalje odmakle od svih zemalja kandidata“, objasnio je on u intervjuu austrijskoj agenciji APA, dodajući da se danas ne može reći sa sigurnošću da li će stvarno tada biti prvi, ali da puno govori u korist toga.
Rekao je da on nije izmislio datum 2025. kao cilj.
„Prednost je da konkretni cilj može podstaći novu dinamiku. To je indikativan datum koji je moguće ostvariti ako svi učesnici daju „gas“, objasnio je Han.
Najavio je da će Evropska komisija 6. februara predstaviti svoju novu strategiju širenja, te da neposredno posle toga planira da poseti Srbiju i Crnu Goru.
Han polazi od toga da će obe zemlje do kraja predsedavanja Bugarske EU, u junu, otvoriti dalja poglavlja u pristupnim pregovorima.
Strategija, kako ističe, treba da podvuče šta kandidati moraju još ispuniti do željenog datuma.
„Ako neko želi da pristupi 2025.onda moramo sa pregovorima završiti 2023.. Godinu dana treba za ratifikaciju sporazuma EU“, ukazao je evropski komesar iz Austrije.
Među zadatke koje kandidati moraju obaviti Han ubraja pre svega primenu vladavine prava, a kao drugi uslov naveo je da EU sigurno neće primiti jednu zemlju koja sa susedima ima bilo kakva otvorena pitanja.
„Konflikti oko granica kao što imaju dve članice Slovenija i Hrvatska ubuduće u Uniji ne smeju postojati. Naravno Srbija mora situaciju oko Kosova da reši. Postoje i dalje otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske, Crne Gore i Kosova, Albanije i Grčke“, ukazao je Han.
Njemu je, kako ističe, važno da kandidati „žive evropske vrednosti“, dodajući da su pojedine balkanske zemlje za vreme migrantske krize 2015. pokazale značajnu solidarnost.
„Evropa se ne može redukovati na bankomat“, podvukao je Han dodajući da od njega inicirana regionalna ekonomska zajednica Zapadnog Balkana ne predstavlja „nikakav manevar za skretanje pažnje sa pristupne perspektive, već bitan aspekt budućeg zajedničkog trzišta EU.
Ubistvo Olivera Ivanović, prema njegovim rečima, pokazuje krhkost regiona.
„Nadam se da će to voditi ka održivom pozivu za buđenje, da odgovorni vide koliko je i dalje fragilna situacija“, rekao je on dodajući da EU zbog toga ne sme odbijati zemlje Zapadnog Balkana.
„Videli smo tokom 90-tih kako izbeglički talas može izazvati konflikt u regionu. Odlazak mladih usled nedostatka ekonomske perspektive ne može biti cilj Evrope“, smatra Han.
Od Samita o Zapadnom Balkanu, koji je zakazan 17.maja u Sofiji, Han očekuje da evropska perspektiva zemalja regiona, zajedno sa zahtevima EU, budu potvrđeni.
Ukazuje i da EU mora da sprovede kampanju informisanja, jer, kako ističe, ne postoji prava euforija među građanima vezano za proširenje.
I Austrija, kako kaže, mogla bi tokom predsedavanja EU u drugoj polovini ove godine preduzeti mere jer na Balkanu ima „ime i prhvaćena je“.
Što se Turske tiče, Han je najavio kritički izveštaj o napretku za april, ako se ne bude nešto značajno promenilo narednih nedelja.
„Ne želimo zatvarati vrata jer tamo žive milioni ljudi koji očekuju podršku Evrope“, dodao je on.
Ukazao je da je u više navrata zatražio da se razmišlja o alternativama pristupanju Turske, ali je velika većina članica za nastavak aktuelne situacije.
„Videće se da li će francuski predsednik Emanuel Makron sa svojim kritičkim razmišljanjima u vezi Turske podstaći novu dinamiku“, rekao je on dodajući da se zalaže za pragmatičan pristup.
Han, koji se danas u Beču sastaje sa predsednikom Austrije Aleksanderom van der Belenom, potvrdio je izveštaje prema kojima turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i političari EU planiraju da traže mogućnosti za približavanje održavanjem skorijeg sastanka.
„Postoje razmišljanja, ali nema određeni datum“, kazao je on.
Rojters ukazuje da Albanija, Bosna, Crna Gora, Makedonija, Srbija i Kosovo žele da pristupe EU, kao i da su političari u tim zemljama suočeni sa rastućim evroskepticizmom usled krize u evrzoni i odluke Velike Britanije da napusti Uniju.
Jačanje ruskog uticaja, migrantska kriza, kao i udaljavanje Turske pojačale su želju za evropskom integracijom u EU, predstavljajući Balkan kao šansu, dodaje agencija.
“Ili ćemo izvesti stabilnost u region ili ćemo uvesti nestabilnost”, poručio je Han dodajući da napredak u pristupnom procesu predstavlja najbolji način za borbu protiv korupcije, organizovanog kriiminala i pretnje autoritarizma u region.
Srbija je ključni pokretač i EU se nada da bi uticaj Beograda na Balkanu mogao da pomogne sprovođenju daljih reformi, navodi Rojters te najavljuje posetu Hana Srbiji nakon što Evropska komisija bude objavila novu strategiju za Balkan.
Han će, takođe, kako navodi agencija, posetiti Vašington idućeg meseca, gde će se sastati sa američkim zvaničnicima kako bi razgovarao o podsticajima EU za Balkan.
Pozivajući se na diplomate pri NATO, Rojters prenosi da bi Makedoniji moglo biti ponuđeno da pristupni ovoj vojnoj alijansi ako bude rešila spor sa Grčkom oko imena.
Han je izrazio uverenje da će ovo pitanje moći da se reši nakon razgovora u UN ovog meseca.
Rojters navodi i da je bankarski i pravosudni sistem u svih šest zemalja regiona slab te da su plate u ovom region za 30 odsto manje nego u evrozoni.
Agencija posebno ističe da postoje i konflikti između zemalja regiona, te podsća da je Bosna duboko podeljena, da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a Crna Gora se nalazi u političkoj krizi.
Inače, Rojters, koji je imao uvid u Strategiju EU, navodi da se ona oslanja na to da Srbija i Kosovo postignu normalizaciju odnosa do kraja 2019.