BEOGRAD – Ne postoje nikave preterane prepreke za ispunjavanje Akcionog plana za sprovođenje Poglavlja 23, nego postoje izazovi i redovan reformski proces, koji zahteva promene niza oblasti, izjavio je danas pomoćnik ministra pravde i šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23 Čedomir Backović.
Povodom objavljivanja „non pejpera” Evropske komisije, u kome se navodi da je u pogledu stavki iz Akcionog plana za poglavlja 23 i 24 sprovođenje u ranoj, odnosno vrlo ranoj fazi, Backović za Tanjug kaže da se Akcioni plan za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, u najvećem obimu ispunjava, te da se različito ispunjava u odnosu na različite aktivnosti.
„Mislim da se izuzetno dobro sprovodi Akcioni plan. Ovo je tek njegov početak, iz ‘non pejpera’ se može videti da je na tim talasnim dužinama i sam izveštaj“, naveo je Backović.
Kaže da treba imati u vidu da se taj izveštaj EK koncentriše na ono šta treba da se uradi, a ne na ono što je već urađeno.
„Dali smo sebi prilično ambiciozan zadatak, a mislim da ćemo uspeti da ga u dobroj meri ostvarimo“, navod Backović.
U ‘non pejperu’ EK se, između ostalog, navodi da se kasni sa izmenama Ustava koje su neophodne kako bi se promenio način izbora tužilaca i sudija i obzebedila njihova nezavisnost, a Backović kaže da se, kada je reč o izmenama Ustava koje se odnose na pravosuđe, ne kasni, te da su konkretna rešenja u fazi javne diskusije.
„Ministarstvo pravde će do kraja godine pripremiti izmene i dopune Ustava i ne samo da će ih pripremiti nego će to biti finalna verzija nakon diskusije sa Venecijanskom komisijom, a sama promena Ustava ipak izlazi iz domena Ministarstva pravde, jer se Ustav, osim pravosuđem, bavi još mnogim pitanjima. Ta druga pitanja nisu u domenu Poglavlja 23 i Ministarstva pravde“, rekao je Backović.
Naveo je da su krajem prošle godine četiri profesora ustavnog prava predvođena profesorom Vladanom Petrovom uradila analizu izmene ustavnog okvira i dala prostor, koji je opredeljen i stavovima Venaecijanske komisije, za kretanje tih promena.
Backović kaže da je sudstvo još u januaru dalo mišljenje i ima svoje predloge, a da civilno društvo treba da do 1. jula preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom dostavi svoje predloge za izmene i dopune Ustava.
Dodao je da je civilno društvo imalo više od mesec i po dana da dostavi predloge, te da ih do sada nije stiglo mnogo.
„Čini mi se da smo još uvek bolji u pogledu kritike, nego u pogledu nuđenja rešenja“, kaže Backović.
Navodi da posle dostavljanja predloga civilnog društva sledi organizovanje okruglih stolova, te se onda očekuje da će i Skupština Srbije, kao nadležan organ, da se uključi.
„Pokušavamo sa svih strana da dođemo do grupe raznih predloga.
Ultimativni arbitar i autoritet koji će da da mišljenje o predlogu kada do njega dođe biće Venecijanska komisija. Mi smo na dobrom putu i očekujem da to sve bude gotovo pre kraja godine“, kaže Backović.
Govoreći o sastavu Visokog saveta sudstva (VSS), Backović je naveo da će to zavisiti od javne diskusije, te da će se u tom smislu kretati u okviru koji je utvrdila Venecijanska komisija.
S jedne strane, dodaje, kao jedan ekstrem koji je neprihvatljiv to je uticaj izvršne vlasti na rad, način formiranja i funkcionisanja VSS, a s druge strane, drugi ekstrem je korporatizacija.
Sastav VSS i njegovo delovanje treba da, kaže, s jedne strane, izbegne uticaj izvršne vlasti, odnosno politizaciju, a s druge strane da spreči cehovski pristup od strane sudija.
„Sastav VSS mora da garantuje da to neće biti odmetnuta, otrgnuta grana vlasti koja će da radi u svom sopstvenom interesu, a ne interesu građana“, rekao je Backović.
Upitan da li je izvesno da posle reforme parlament neće više birati sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Backović je naveo da tu postoje različita rešenja u okviru stavova Venecijanske komisije, mada je, kaže, najverovatnije da neće.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, Backović je rekao da je Nacrt zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pripremljen, da je objavljen na sajtu ministarstva, te da se sada očekuje izbor novog direktora tog tela kako bi se videlo i njegovo mišljenje.
Ima, kaže, i stvari gde se kasni i gde postoje razlozi za to, kao na primer zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, te da je Radna grupa Ministarstva pravde, u kojoj su učestvovali predstavnici i civilnog društva i advokata, sacinilo predlog zakona koji je vrlo izblansirani pristup problemima, ali da je sada taj zakon na čekanju zbog situacije u advokaturi.
„Advokatura se iz raznih razloga do sada nije saglasla sa tim predlogom. Čitate dnevno kakva je situacija u advokaturi. Nama trenutno nedostaje najvažniji partner u toj priči, ne samo u usvajaju zakona, nego što je još važnije, u njegovom kasnijem sprovođenju, jer glavni nosilac aktivnosti po tom zakonu su advokati“, rekao je pomoćnik ministra pravde.
Navodeći da je advokatura nezavisna profesija, Backović kaže da će ona sama morati da reši između sebe tu situaciju.