Iako se Najdžel Faraž, po svoj prilici, u maju vraća u Evropski parlament, učešće Ujedinjenog Kraljevstva na izborima više će obradovati partije centra. Ipak, 72 britanska poslanika neće značajno promeniti ravnotežu snaga u Parlamentu, a mnogo više poteškoća izazvaće neodređeni rok trajanja njihovih mandata.
Kao uslov za odlaganje Bregzita do 31. oktobra 2019. godine, Britanija je pristala po deveti put učestvuje u direktnom izboru evroposlanika, a ovo je nesumnjivo pozitivna vest za Partiju evropskih socijalista, koja će biti ojačana za oko 20 poslanika Laburističke partije Džeremija Korbina, piše Politiko.
Osim toga, činjenica da će britanski torijevci ponovo činiti značajan deo grupe ECR (Evropski konzervativci i reformisti), čiji je deo i poljska Pravo i pravda, mogao bi da oteža okupljanje evroskeptičnih snaga u jedinstven front, ocenjuje ovaj list.
Međutim, osim što donekle ublažuje gubitke ove dve grupe, ne očekuje se da će učešće Velike Britanije promeniti poredak u Evropskom parlamentu: prema njegovim sopstvenim istraživanjima, i dalje se očekuje da će najviše mesta osvojiti Evropska narodna partija, zatim socijalisti praćeni liberalima (ALDE i Makron), dok će tri desne evroskeptične grupe imati između 170 i 180 mesta u parlamentu sa 751 sedištem.
Isto tako, mada po trenutnim anketama Partija za Bregzit, koju je pre manje od dve nedelje osnovao bivši lider Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) Najdžel Faraž mogla da osvoji drugo mesto u trci (2014. je UKIP sa njim na čelu bio prvi), mnogo veći problem za Evropski parlament jeste pitanje šta će se desiti sa britanskim poslaničkim mestima ako Bregzit u međuvremenu bude finalizovan.
“Parlament će biti pretvoren u golubarnik”, izjavio je za Politiko Gaj Vehofštat, lider ALDE-a u EP. “Poslanici iz Velike Britanije će uletati i izletati, dok će poslanici bar 14 zemalja čekati na klupi za rezervne igrače”, naglasio je on.
Prvobitan plan bio je da se broj poslanika u parlamentu smanji sa 751 na 705, a da se preostala britanska mesta razdele određenim državama članicama.
Trenutno je nepoznato šta će se desiti ako poslanici budu morali da se odreknu svog mandata usled izlaska njihve zemlje iz EU. Prema jednom scenariju, druge članice će svejedno izabrati poslanike za dodatna mesta u maju, koji će potom biti “na čekanju”, dok će prema drugom mini-izbori biti održani nakon finalizovanja Bregzita.
Kako prenosi BBC, skoro tri godine nakon referenduma o izlasku iz EU, britanski političari su ponovo u kampanji za sedišta u Briselu. Mnogi, posebno torijevci, nadaju se da će do maja Donji dom ipak prihvatiti neku verziju Bregzta, što će otkloniti potrebu za izborima – šanse za to, međutim, izgledaju mršavo.
U međuvremenu, dva nova igrača se nadmeću sa konzervativcima, laburistima, liberalnim demokratama i UKIP-ovcima: već pomenuta Partija za Bregzit Najdžela Faraža i “Promeni UK”, partija pro-evropskih poslanika koji su u februaru istupili iz vladajućih i opozicionih partija.
Faraž je 12. aprila najavio osnivanje nove partije, koja će dovesti “demokratsku revoluciju” politici Ujedinjenog Kraljevstva. Razlog za istupanje iz UKIP-a u decembru objasnio je prevelikim otklonom te organizacije u pravcu rasizma, islamofobije i kranje desnice.
Ličnu popularnost koju Faraž uživa dokazuje i činjenica da, prema najnovijim anketama, njegova dve nedelje stara partija zauzima drugo mesto među biračima, dok se UKIP ne nalazi ni na trećini svoje podrške iz 2014. godine.
S druge strane, “Promeni UK”, za čije se poslanike, prema BBC-u, prijavilo 3700 ljudi, trenutno može da računa na 6 mesta u Evropskom parlamentu, ili na oko 7% glasova.
Bez obzira na to koji će biti krajnji rasplet Bregzita, čini se da je na putu ka njemu ostalo još dosta obrta.