BEOGRAD – Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đuric ponovio je danas na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma da je Srbija potpuno posvecana rešavanju velikog, generacijskog problema kroz dijalog i mirnim sredstvima, ali da Beograd nema u Prištini partnera za sprovodenje postignutih sporazuma.
On je naveo da se u proteklom periodu nacinjen veliki broj dogovora, ali da je Priština ukinula zvanicnika u administraciji zadužneog za implementaciju.
“Mesecima nemamo partnera za dijalog i implementaciju. Sada visimo u vazduhu i zavisimo od njihove milosti da imenuju nekoga ko ce se baviti time”, rekao je Đuric.
Na opasku moderatora da to ne mora da bude problem, jer i “Amerika nema ministra za kulturu ali ipak ima kulturu”, Đuric kaže:
“Kosovo nije Amerika.”
On je istakao da je vreme da u traganju za rešenjem pocne da se uzima u obzir šta Albanci i Srbi na KiM žele.
“Nisam siguran da smo u prethodnim godinama to podednako i za Srbe i za Albance uzimali u obzir, u vreme bivše Jugoslavije Srbi sigurno nisu bili konsultovani a ta, loša, praksa postoji i danas”, naveo je on.
Takode, on ukazuje i da za Srbe KiM predstavlja autonomnu pokrajinu, za Albance i deo sveta nezavisna država, ali dodaje da stanovništvo na KiM nije zadovoljno stanjem i statusom i da jedan veliki broj Albanca želi da bude deo neke druge državne organziacije, na primer tzv velike Albanije, dok Srbi žele da KiM ostane deo Srbije.
“Malo je onih koji su sreci zbog situacije kakva je sada”, smatra on, dodajuci i da je socijalno-ekonomska situacija vrlo loša.
Odgovarajuci na pitanje moderatora šta je za njega normalnost na Kosovu, kaze da je to bolja ekonomija, više radnih mesta, manja nezaposlenost.
“Spremni smo da radimo sa Prištinom na tim ciljevima jer od toga koristi imaju obe strane. Normalnost znaci ne baviti se statusom nego uslovima za bolji život obicnih ljudi”, kaže Đuric.
Takode primecuje da nije siguran da se želje Albanaca završavaju sa proglašenjem nezavisnosti, a kao primer navodi to što je Albanija imenovala tri zvanicnika u svojoj administraciji a koji su sa Kosova, kao i to što je kosovski predsednik Hašim Taci rekao da svi Albanci dobiju i pasoše Albanije.
“To jasno govori da ni najviši zvanicnici prištinske administarcije nisu zadovoljni svojim statusom kao gradani”, dodao je on.
Komenatarišuci rekonstrukciju mosta u Mitrovici on se slaže da to treba da bude uradeno na obostrano prihvatljiv nacin, ali naglašava da je most za Srbe pre svega simbol straha jer je veliki borj incidenata i napada na nih došao u prethodnim godinama baš preko tog mosta.
Takode je ukazao i na neuspeh Prištine da omoguci povratak proteranih Srba.
Da su promene potrebne da bi se na Kosovu desila normalnost slaže se i Arbin Gaši, poslanik kosovsek skupštine iz Demokratskog saveza Kosova partije, te navbodi da su nam promene potrebne da bismo imali buducnost.
Medutim, kako kaže, treba mna konstruktivnost, a ne destruktivnost u pristupu.
“Neohodna nam je relaksacija odnosa i više sagovornika poput Dalibora Jevtica (takode ucesnika panela, sa Srpske liste).
Tome, medutim, kako je primetio, nece doprineti to što Đuric kad govori o Kosovu uvek kaže “Kosovo i Metohija”, jer, kaže, Gaši, Kosovo ima oficijelni naziv, upitavši šta bi bilo kad bi on rekao “Beograd pašaluk”, “Smederevo – Sandžak”…
Odgovarajuci na tu opasku, Đuric je pojasnio da je za Srbe Kosovo i Metohija više geografski pojam i termin te da ima posebno kulturno i istorijsko znacenje za srpski narod.
Osim toga, dodao je, Gaši može kad dode u Beograd, u kojem je, kako je sam prethodno rekao, prvi put i svida mu se, da naziva i Beograd i pašalukom i kako god mu drago, ali je primetio:
“Ja tako nešto ne mogu da kažem u Prištini, jer poslednjih šest meseci nisam mogao ni da udem tamo”.
U tom je smislu porucio da ako govorimo o tome koji su naši uslovi za normalnost smatra da to treba da proizade iz onog šta misle naša društva , i alabanska i srpska zajednica.
Založio se za intenzivniji dijalog, posebno nakon što je vecina gradana na Kosovu u junu glasala za lidere koju su 1999. bili ratni komandanti, a to, primetio je, znaci da je stepen nacionalizma i dalje veoma visok, iako je medunarodna zajednica uložila mnogo u civilni sektor.
“To znaci da treba da nastavimo još intenzivnije sa dijalogom ali da usmemo u obzir strahove i Srba i Albanaca. Situacija uopšte nije dobra. Sitaucija na terenu je veoma osetljiva i mi i moramo da budemo odgovorni i da vodimo društva ka pomirenju a ne ka konfliktu”, rekao je Đuric.
Prema njegovim recima, poziv predsednika Srbije na unutrašnji dijalog okupice naciju kao bi se probme rešio na miran nacin, odnosno da se dode do trajnog rešenja za Srbe i Albance ne samo na KiM vec u celom regionu.
Na pitanje moderatora da li to znaci da Beograd nema viziju i šta treba da bude na kraju tog dijaloga, Đuric kaže:
“Beograd ima viziju. Ali to ne treba da bude vizija jedne grupe politicara ili jedne administracije vec celog društa tako da ni Srbi ni Alabanci ne budu ultimativni gubitnici.”
Danas nije dovoljno reci da je da Kosovo i Metohija, potrebna je odrasla zrela diskusija o tome šta relano može da se postigne.
Zaamenik kosovskog premijera Dalibor Jevtić kaže da treba ukazati na realnost, ako se govori o nomalizaciji odnosa, te da ona nije ista u svakom delu Kosova.
Srbi koji žive u južnom delu se, kaže, na dnevnom nivou suočavaju sa različitim problemima i to se dodaje, mora uzeti u obzir kada se govori o normalizaciji
“Potrebno nam je više resenja, a manje politike. Juče sma bio u Velikoj Hoči i tamo nismo razgovarali o politici već o turizmu i ekonomiji. To je njihov interes, da nađemo sašnu da oni prodaju svoje proizvode”, rekao je Jevtić.
Govoreći o povratku Srba na Kosovo, Jevtić je ukazao da je njima hapšenjem Bogdana Mitrovića poslata loša poruka, dodajući da to mora da se promeni.
“Bogdan Mitrović je uhapšen samo zato sto je želeo da ode u svoju kuhu u Suvoj Reci. To je vrlo loša poruka za sve ljude koji žele da se vrate. Ako želimo da dođemo do tačke ‘normalnosti’moramo eliminisate takve poruke. Mnogi Albanci sa kojima sa razgovarao dele moje mišljenje”, rekao je on.
Glavna poruka koju je poslao bila je da život treba staviti iznad politike.
Bivši zamenik ministra za evropske integracije na Kosovu Ramadan Ilazi je ocenio je pozitivnim to što i dalje postoji posvećenost regionu, a napomenuo je da i da se najavljuje nova faza u dijalogu između Beograda i Prištine.
On je naveo da je dijalog iznedrio mnogo važnih sporazuma, dodajući da je podrška EU dobra i da je potrebna direktnija komunikacija među liderima.
Gordana Čomić (DS) kaže da u 2017. godini imamo unutrašnji dijalog, ističući da je to samo ime, jer se, kaže ne kreće ispočetka, kako neki misle.
Trebalo bi, dodaje, da postoji stalni dijalog u institucijama.
U nastvaku panela, Ðurić je ukazao i na disbalans kada je reč o uslovima od strane EU.
Srbija kako kaže u procesu evropskih integracija ima poglavlje 35 (o Kosovu ) od koge zavisi sve ostalo, dok Priština u procesu vizne liberalizacije nema nijedan uslov koji se tiče ZSO.
“To je vidljiva neravnoteža”, ocenio je on.
Odgovarajući jednom od panelista u vezi carina i granica, ona kaže da Beograd želi što slobodniji protok robe i ljud.
“Ne želimo i ne trebaju nam carine već jedinstvena carinka regija. Za to smo da se ukinu sve vrste kontrola koje blokiraju slobodan protok robe i ljudi”, kaže Ðurić.
On je takođe ocenio da je nova kosovska vlada počela saradnju sa Srbima u optimističnijem tonu neog što je to ranije bio slučaj.
Na pitanje da li za Vladu Srbije postoji još neki partner među Srbima na Kosovu osim Srpske liste, Ðurić kaže da je njegovo mišljenje da Srbi na KiM mogu da postignu više samo ako deluju zajednički.
“Moj lični stav je da je to za njih pitanje opstanka. Da se ujedine i da imaju zajedničkog predstavnika u insistucijama gde predstavljaju manjinu. A Srpska lista treba da bude što inkluzivanija”, kaže on.