BEOGRAD – Odsustvo opipljive evropske perspektive za region Zapadnog Balkana uticaće i na dijalog Beograda i Prištine, rečeno je u petak na Beogradskom bezbednosnom forumu, ali se učesnici panela posvećenom normalizaciji odnosa Srbije i Kosova nisu složili oko toga šta će za dijalog Beograda i Prištine značiti dolazak na vlast Aljibina Kurtija.
Neki učesnici panela “Beograd i Priština – sveobuhvatna normalizacija” smatraju da bi to mogla da bude šansa za novi dijalog uprkos oštroj retorici, dok drugi i dalje očekuju poteškoće na toj relaciji, kao i u odnosu obe strane sa međunarodnom zajednicom.
Politički analitičar iz Prištine Agon Malići ne veruje da će se sastanak Vučića i Kurtija, ukoliko on postane premijer, desiti uskoro.
Veruje da će proces formiranja vlade u Prištini trajati neko vreme i da će posle toga početi i kampanja za izbore u Srbiji.
Malići ne vidi nijedan element koji gura dijalog napred jer je, kako kaže, Evropska unija izgubila kredibilitet da bude pokretač dijaloga, dok iz SAD dolaze različite poruke.
“Zapad je ranije bio ujedinjen i pričao jednim glasom, sada nije tako”, rekao je Malići.
On ne misli da će biti sukoba na sastanku između Vučića i Kurtija, jer Kurti, kako kaže, nema više populistički ton, već zvuči kao “državnik koji razume važnost momenta”.
“Mislim da može da bude neko ko će biti konstruktiviji u dijalogu nego što se misli, mada on kaze da je promenio samo strategiju, a ne i ciljeve”, rekao je Malići.
On je rekao i da odluka EU o Severnoj Makedoniji i Albaniji i nedostatak kredibilne evropske perspektive celog regiona loše utiče i na dijalog, ali i na društva u regionu zapadnog Balkana.
“EU odustaje od svoje uloge u regionu”, rekao je Malići, dodajući da će EU morati da pošalje signal šta očekuje od regiona.
Novinarka sa Kosova Una Hajdari smatra da će Kurti biti radikalno transparentan kad je reč o pregovorima i da će otvoreno govoriti o detaljima dijaloga, što, kako kaže, ranije nije bio slučaj.
“Mislim da će to promeniti i prilaz EU u dijalogu, jer ako je jedna od strana transparentno govori o tome, to može da promeni duh dijaloga”, rekla je Hajdari.
Hajdari navodi da ni Priština ni Beograd više ne mogu svojoj javnosti da “prodaju” teške kompromise u ime evropskih integracija, jer to više niko neće da kupi.
Ona ističe da dijalog mora da bude restrukturiran i da obe strane moraju da budu iskrene prema svojim populacijama.
Hajdari smatra da bi, dok se ne postigne politički dogovor, trebalo uvesti neku vrstu Maršalovog plana za Zapadni Balkan, kako bi se investicijama i praktično boljim životom uklonila pretnja od nacionalizma.
Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu kaže da bi sastanak Aleksandra Vučić i Kurtija mogao da otvori novi okvir za dijalog i pomirenje.
Surlić je izrazio nadu da će oba lidera presati da traže izgovore za razgovore sa drugom stranom zato što EU traži od njih da to rade.
“Apsurdna je situacija da kada se Vučić sastane sa Tačijem i sutra sa Kurtijem, da se to predstavlja kao akt patriotizma, dok ako se ja sretnem sa Agonom Malićijem onda je to akt izdaje. Isto ako Srpska lista učestvuje na kosovskim izborima za kosvoski parlament to je patriotizam i u skladu sa srpskim nacionalnim interesima, a ako srpski seljaci iz Starog Grackog imaju kosvoska dokumenta onda je to izdaja”, rekao je Surlić.
Surlić kaže da je dijalog doživeo neuspeh jer se nije razumeo glavni cilj dijaloga niti je bio precizno definisan.
“Ne možete da noramlizujete odnose ako jedna strana priča o granicama, a druga o administrativnim prelazima”, rekao je Surlić i dodao da ne postoji isto poimanje Zajednice srpskih opština.
Kako je rekao, krucijalni problem dijaloga je bio u tome kako da verujemo u finalni dogovor Beograda i Prišitne ako i ovo što je do sada dogovreno nije ispunjeno.
Surlić je zapitao ko može da garantuje da će bilo koji sporazum biti ispunjen ako ne postoji sankcija za neispunjenje od strane međunarodne zajednice.
Kako je rekao, dobra polazna tačka za novi dijalog Beograda i Prištine je da se prvo proceni prerthodni dijalog, da se zatim uspostavi jasan cilj, zatim da postoji akativno učešće EU kao medijatora i da proces bude pomognut sa adminsitracijom SAD.
Novinarka portala KoSSev Milica Andric Rakić je rekla da je ono što se sada dešava na Kosvou podseća na dešvanja 2012. u Srbiji.
“Ima mnogo tenzija u vezi sa Kurtijem i možda će on postati ”novi Vučić” na Kosovu. Ali, mislilm da će Kurti biti neprijatno iznenađen kada bude shvatio koliko ne može da uradi od onoga što je očkivao da može i tek će tada razumeti svoju novu poziciju”, smatra ona.
Napominje i da je Kurti bio 10 godina u opoziciji i da nije dobro upoznat sa adminsitrativnim sistemom niti sa učešćem Srba u njemu.
Kada je reč o uticaju međuarodnih partnera po pitanju dijaloga, Andrić Rakić je rekla da je njen stav: ”previše babica – kilavo dete”.
Takođe, kaže da će biti teško i Vučiću i Kurtiju da u svom društvu dođu do konsenzusa po pitanju dijaloga, a da se to pritom slaže i sa različitim gledištima međunarone zajednice.