Sloboda medija, jedna od osnovnih vrednosti EU i kamen temeljac demokratije, predstavlja prioritet u agendi pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU. Ipak, uprkos određenom nivou spremnosti i generalno razvijenom pravnom okviru, zemlje koje teže članstvu se i dalje suočavaju sa sistemskim nedostacima čije rešavanje zahteva ulaganje dugoročnih i kontinuiranih napora. Proteklih godina je došlo do zastoja u ulaganju potrebnih napora što je rezultiralo stagnacijom.
Kontekst: glavni trendovi u 2017.
U medijskom prostoru šest zemalja Zapadnog Balkana: Albaniji, Bosni i Hecrcegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu, zabeleženi su slični trendovi i izazovi.
Sloboda medija u regionu nije potpuna i, kako se navodi u godišnjim izveštajima Komisije za 2016, nije ostvaren napredak u unapređenju opšte medijske slike. Trend pada medijske slobode je naročito prisutan u Makedoniji te ova zemlja ujedno beleži najveći pad slobode štampe. U jednom od nedavnih komparativnih prikaza stanja slobode medija je zaključeno da nadzornu ulogu medija podrivaju loša primena postojećih zakona; klijentelizam, politizacija i korupcija te nedovoljna politička volja da se promovišu pluralizam i nezavisnost medija.
Aktuelni izazovi
U Komisijinim izveštajima za svaku od zemalja pojedinačno je navedeno nekoliko kategorija izazova koji ugrožavaju slobodu medija. Uticaj tih izazova na slobodu medija se razlikuje od zemlje do zemlje.
Zastrašivanje novinara
Zastrašivanje novinara se ocenjuje kao rasprostranjeno uz mnoštvo primera (Human Rights Watch). Među skorašnjim slučajevima su pretnje eksplozivnim napravama i smrću na Kosovu; napadi na istraživačke medije, optužbe da su ‘neprijatelji države’ i kazna za neovlašćeno objavljivanje u Srbiji. Jedan od problema je i nekažnjavanje zločina nad novinarima. Kao primeri ovog problema se često navode nerazrešeni slučaj ubistva u Crnoj Gori iz 2004. i tri ubistva novinara u Srbiji na čije se razrešenje čeka dugi niz godina.
Medijska pravila i njihova primena
Prema mišljenju Komisije, medijski zakoni na Zapadnom Balkanu su u velikoj meri savremeni i usklađeni sa standardima EU. Međutim, nedostatak primene postojećih pravila stvara okruženje koje ne pogoduje potpunom ostvarivanju medijske slobode. Primera radi, dok u teoriji novinarski izvori uživaju pravnu zaštitu, vlasti u praksi ovu činjenicu često prenebregavaju; zahtevi za izdavanje informacija od javnog značaja su često odbijeni, a podriva se i uređivačka nezavisnost regulatornih tela.
Javni radiodifuzni servisi
Nezavisni i efikasni javni emiteri u regionu imaju ključni značaj za pluralizam medija, no kako se navodi u izveštaju Analitike iz 2016, njihov legitimitet je na udaru jer su suočeni sa tri egzistencijalne pretnje: ‘političkom kolonizacijom i instrumentalizacijom’; lošim modelom finansiranja (što se naročito odnosi na BiH i Kosovo); te nesposobnošću da redefinišu strukturu, rad i usluge i prilagode se novim tehnološkim trendovima.
Vlasništvo nad medijima i finansiranje
Studija Evropskog parlamenta iz 2014. skreće pažnju na ‘netransparentnu finansijsku zavisnost medija, ogromni udeo državne pomoći i/ili oglašavanja države u finansiranju medija te na njegovu proizvoljnu raspodelu’. Nedostatak transparentnosti izvora finansiranja i vlasništva nad medijima, kao i navodno netransparentno funkcionisanje medija, i dalje predstavljaju problem. U BiH i na Kosovu većina medija ne objavljuje informacije o finansijama ili stvarnom vlasništvu. U Srbiji, nejasna vlasnička struktura i državno finansiranje, naročito na lokalnom nivou, predstavljaju problem još od privatizacije državnih medija. U Makedoniji, neke televizijske stanice i novine su u vlasništvu pojedinaca koji navodno imaju veze sa vladom.
Šta EU preduzima?
Budući da je sloboda medija jedan od prioriteta proširenja, EU pomno prati medijsko okruženje u zemljama koje teže članstvu, prvenstveno kroz godišnje izveštaje Evropske komisije i putem poglavlja 10 (informaciono društvo i mediji) i 23 (pravosuđe i osnovna prava) nakon otvaranja pristupnih pregovora.
Kako bi ukazala na probleme slobode medija u zemljama proširenja, EU je održala tri Speak-Up! konferencije sa mnogobrojnim akterima u regionu. EU je 2014. usvojila smernice za podršku slobodi medija u zemljama proširenja za period između 2014. i 2020, u cilju nastavka ranije ulaganih napora i integrisanja političkih ciljeva u dugoročni okvir željenih ishoda i indikatora za njihovo praćenje. Na praktičnom nivou, Komisija pruža finansijsku pomoć za rešavanje ovih pitanja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć za period između 2014. i 2020.
Stav Evropskog parlamenta
U rezoluciji o slobodi medija u EU iz 2013, Evropski parlament je u kontekstu daljih proširenja pozvao na stavljanje snažnijeg akcenta na zaštitu sloboda, konkretno slobode govora. Parlament je takođe podržao pilot projekat o slobodi medija, Evropski centar za slobodu štampe i medija, čijim radom su obuhvaćene i zemlje proširenja.
EP podstiče zemlje koje teže članstvu u EU da stvore bezbedno medijsko okruženje koje pogoduje objektivnom i tačnom izveštavanju i poziva na proaktivnu ulogu profesionalnih organizacija i samoregulatornih tela; efikasan pravosudni sistem; političku posvećenost; i veću ulogu civilnog društva što su činioci koji će doprineti dugoročnom unapređenju medijskog prostora.