Kandić: Nacionalne istine o žrtvama onemogućavaju njihovo priznavanje

Nataša Kandić; Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Pojedinačne nacionalne istine o žrtvama i ratnim zločinima pojačavaju laži i manipulacije i otežavaju uslove za javno priznanje svih žrtava, izjavila je u intervjuu za dnevni list Danas Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i koordinatorka Inicijative za REKOM.

Potpisivanje Deklaracije o osnivanju REKOM-a (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001.) se očekuje na predstojećem londonskom skupu lidera Zapadnog Balkana i članica EU uključenih u Berlinski proces.

„(Taj) skup će pokazati koliko je čvrsta politička reč predsednika Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije kada je u pitanju posao kojim se na Balkanu nikada nisu bavile države – popis ratnih žrtava i okolnosti njihove smrti. Očekujemo da premijeri pomenute četiri zemlje potpišu Deklaraciju i da formalno započnu pripreme za osnivanje Regionalne komisije… i da u narednih godinu dana uspemo da ubedimo lidere Hrvatske da se ponovo pridruže procesu u kojem je učešće Hrvatske, u vreme predsednika Iva Josipovića, bilo lidersko, i da posle izbora, u oktobru 2018, novi lideri BiH donesu odluku o učešću BiH u osnivanju REKOM-a“, izjavila je Kandić.

Ona je dodala da je prednost REKOM-a u regionalnom karakteru i u potencijalu da jedinstvenom metodologijom poveže činjenice koje je utvrdio Haški tribunal i domaći sudovi, izvrši proveru podataka o identitetu i okolnostima smrti koje su prikupile nevladine organizacije u okviru Koalicije za REKOM i brojnih drugih organizacija.

„(U Srbiji) u ovom trenutku ne postoji politička volja za suočavanje sa sudskim činjenicama o najtežim ratnim zločinima i za početak zajedničke memorijalizacije. U političkom i moralnom smislu mi smo poraženo društvo. Ne bunimo se protiv skrivanja činjenica i iskrivljenog prikaza prošlosti“, naglasila je.

Po njenim rečima, REKOM je političarima prihvatljivije rešenje nego krivična suđenja ili lustracija, zato što Poimenični registar 130.000 ratnih žrtava i činjenice o okolnostima njihove smrti odnosno nestanka, svako iz svog ugla vidi kao šansu za priznanje svojih žrtava od strane „drugih“.

„Ako REKOM izgradi registar poimeničnih sudbina, onda se otklanja jedna od najvećih prepreka pomirenju, a to je etnička memorijalizacija. REKOM postaje prvi instrument koji omogućuje regionalnu memorijalizaciju, a onda i javno priznanje svih žrtava“, zaključila je Kandić.