Obećanja Evropske unije „na dugom štapu“
Lideri „zapadnobalkanske šestorke“ – Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije, BiH i Kosova i zvaničnici (još uvek) 28-člane Evropske unije okupili su se 17. maja za stolom u Sofiji na dugoiščekivanom i pompezno najavljivanom Samitu EU-Zapadni Balkan, održanom na inicijativu Bugarske, koja do 1. jula predsedava Savetom EU, nakon čega „štafetnu palicu“ predaje Austriji. Imajući u vidu prepreke koje su pratile organizaciju ovog skupa, u očima mnogih doživljenog kao „Solun dva“, što je predstavljalo aluziju na samit sličnog formata organizovan pre deceniju i po, sama činjenica da je Bugarskoj pošlo za rukom da na istom mestu okupi neretko zavađene susede predstavlja „uspešnu priču“. Ipak, ostaje pitanje da li usvojena Deklaracija, čiju srž predstavlja iznova ponovljena posvećenost Unije „evropskoj perspektivi“ Zapadnog Balkana i poruke koje su se u prestonici Bugarske mogle čuti od ključnih evropskih političara daju dovoljno „vetra u jedra“ Srbiji i ostatku ovog regiona u nastavku „plovidbe“ ka „briselskoj luci“.
Makronov „hladan tuš“
Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je u Sofiji stav „konsolidacija pre proširenja“, koji je izrekao mesec dana ranije. On je, podsetimo, istakao da se zalaže za „jačanje strateškog dijaloga“ sa Zapadnim Balkanom i evropsku perspektivu regiona, ali uz „ogradu“ da „do proširenja može doći tek pošto se sprovede prava i trajna reforma koja će dubinski poboljšati funkcionisanje EU“. Makronova retorika, zasigurno, nije milozvučna za Zapadni Balkan, ali, u suštini, ne predstavlja nikakvu novost, s obzirom na dugoprisutne slabosti EU, počev od nedovoljnog oporavka od dubokih finansijskih potresa, preko aktuelnog „razvoda“ Velike Britanije od ostatka bloka i migrantske krize, pa sve do pojedinih „neposlušnih članica“, poput Poljske ili Hrvatske, koje se ne mogu pohvaliti „uzornim vladanjem“ kada je reč o domenima poput vladavine prava.
Da „zapadnobalkanskoj šestorki“ neće biti „gledano kroz prste“ u nastavku procesa evropske integracije ukazala je, kao i mnogo puta do sada, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je poručila da „nije pobornica nikakvih datuma – pristupni proces je nešto što mora biti zasnovano na ispunjavanju uslova i obaveza, i ne radi se o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto, na primer, u vladavini prava borbi protiv korupcije, rešavanju bilateralnih sporova“. U tom kontekstu, „podelila je packe“ Sloveniji i Hrvatskoj što i „dan-danas imaju spor oko granice“, naglasivši: „To ne želimo da se više dešava u EU“. Istovremeno, Merkel je jasno stavila do znanja balkanskoj javnosti da se u Sofiji govorilo o „saradnji i evropskoj podršci za važne infrastrukturne projekte, a da nije doneta nikakva odluka o pitanju proširenja“.
Poruke ohrabrenja
Nešto veću „dozu“ ohrabrenja Zapadnom Balkanu od Makrona i Merkelove uputio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. „Ja ne vidim drugu budućnost za Zapadni Balkan nego u EU. Nema druge alternative ili plana B. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici“, konstatovao je on, uz pojašnjenje da „agenda povezivanja nije zamena za proširenje – to je način da se vreme između danas i sutra iskoristi efikasnije nego ranije kako naši građani i kompanije ne bi čekali na sve dobrobiti EU integracija“.
U sličnom tonu, hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio da će njegova država tokom predsedavanja Savetom EU 2020. godine biti domaćin narednog samita EU-Zapadni Balkan. „Period od 15 godina razmaka između poslednjeg samita EU- Zapadni Balkan i ovoga danas je predug. Ja ću kao predsedavajući Savetom 2020. godine ponoviti ovaj skup i napraviti sistematski pristup ne samo politici proširenja već i konkretnoj podršci svim zemljma regiona kako bi ispunile kriterijume, pojedinačna merila i postale članice ”kluba” u pravo vreme”, ukazao je predsednik Vlade Hrvatske, dok je belgijski premijer Šarl Mišel konstatovao da se u narednom periodu moraju ohrabriti reforme, kako one ”dubinske” koje treba da sprovede EU ”kako bi bolje funkcionisala i bila efikasnija”, tako i one koje bi na Zapadnom Balkanu dovele do ”novog načina funkcionisanja” kada je reč o bezbednosti, stabilnosti, poštovanju vladavine prava, slobode medija, ali i veće stabilnosti među samim država regiona.
Britanska premijerka Tereza Mej je u Sofiji istakla da će samit koji se održava u julu u okviru Berlinskog procesa u Londonu biti „nadogradanja rezultata skupa u Sofiji“ i založila se za pomoć Evropljana u obezbeđivanju „bolje bezbednosti i prosperiteta za Zapadni Balkan“. Njene reči predstavljaju nedvosmislen „signal“ da ovaj region „ostaje na radaru“ Velike Britanije, uprkos Bregzitu.
Podrška domaćina susedima
Najdirektniju podršku stremljenju svojih suseda da dobiju „ulaznicu“ u „evropski klub“ nesumnjivo su dali domaćini skupa – bugarski zvaničnici. Premijer Bugarske Bojko Borisov ukazao je da EU ne treba da strahuje od pristupanja Zapadnog Balkana koji ceo ima bruto domaći proizvod koliko Slovačka, a broj stanovnika manji od Rumunije.
„Zapadni Balkan ima 17,7 miliona ljudi i BDP od 96 milijardi evra… Da li je to veliki strah i opasnost za EU… Da li je bolje da Zapadni Balkan pregovara sa EU i stremi ka ispunjavanju evropskih kriterijuma ili da se dopusti da drugi geopolitički igrači ojačaju svoj i onako veliki uticaj u regionu“, zapitao se Borisov u obraćanju medijima po završetku skupa. Poruka Borisova jasno odražava i široko rasprostranjene strepnje u Uniji od dodatnog snaženja pozicija takozvanih „trećih država“, pre svega Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu.
Ekaterina Zaharieva, potpredsednica Vlade i ministarka spoljnih poslova Bugarske, dala je prijateljski savet susedima da „pokažu sposobnost za rešavanje spornih pitanja – i to iskrenu“.
Kompromisna Deklaracija
Deklaracijom usvojenom u Sofiji EU se, između ostalog, obavezuje da će „pojačati i intenzivirati angažman na svim nivoima nivoima kako bi podržala političku, privrednu i društvenu transformaciju regiona, između ostalog kroz pojačanu pomoć koja se zasniva na konkretnom napretku partnera sa Zapadnog Balkana u oblasti vladavine prava, kao i u društveno-ekonomskim reformama“. Istovremeno, pozdravlja se „posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana preimućstvu demokratije i vladavine prava, naročito u pogledu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrog upravljanja, kao i poštovanja ljudskih prava i prava pripadnika manjina“, uz isticanje: „Delotvorno sprovođenje reformi tih partnera počiva na tim temeljima, civilno društvo i nezavisni mediji imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije“.
U skladu sa insistiranjem na čvršćem povezivanju regiona (connectivity agenda), u Deklaraciji se, takođe konstatuje: „Izradnja guste mreže veza i prilika sa EU i u regionu je presudna za zbližavanje naših građana i privreda, kao i za jačanje političke stabilnosti, ekonomskog prosperiteta, kulturnog i društvenog razvoja, nadovezujući se na ostvareni napredak, između ostalog kroz regionalne inicijative, zalažemo se da značajno poboljšamo povezanost u svim dimenzijama: transportnoj, energetskoj, digitalnoj, ekonomskoj i ljudskoj“.
Usvojeni dokument se smatra kompromisnim rešenjem, budući da su se pojedine članice EU oštro protivile „ambicioznijim formulacijama“, naročito onim koje bi se direktnije odnosile na proširenje. Stoga, stiče se utisak, da je Unija Deklaracijom želela da pošalje ohrabrujuće signale partnerima sa Zapadnog Balkana, ali da se pazila da ne podstakne prevelika očekivanja regiona.
Šta se nije dogodilo?
Mada su pojedini poznavaoci prilika priželjkivali da će na samitu u Sofiji biti „obnarodovana“ vest o ukidanju rominga između Zapadnog Balkana i EU, to se nije desilo, tako da telefoniranje po „domaćim tarifama“ još nije moguće. Kao druga pozitivna vest najavljivana je mogućnost da Makedonija i Grčka objave da su (konačno) pronašle rešenje za spor oko imena, ali i to je ostalo nerešeno pitanje. Što se rešavanja kosovskog pitanja tiče, nikakva naročita očekivanja od samita u Sofiji nisu ni postojala, ali je pozitivna vest, bez sumnje, što su se srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, makar nakratko sreli na marginama skupa, uz prisustvo posrednice u dijalogu Beograd-Priština, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, i izrazili spremnost za nastavak pregovora.
Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.