BEOGRAD – Volja političkih lidera postjugoslovenskih zemalja je osnovni preduslov za pomirenje i trajnu stabilnost u regionu, zaključeno je danas na konferenciji Inicijative za osnivanje REKOM-a, Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području bivše SFRJ.
Na konferenciji je predstavljen Akcioni plan za osnivanje i početak rada ove Komisije, kao i novi projekat kojim Inicijativa za REKOM planira da osnaži regionalnu mrežu organizacija civilnog društva koje su posvećene pomirenju.
Novi projekat je baziran na Strategiji proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan, u kojoj je Inicijativa za podršku pomirenju i dobrosusedskim odnosima jasno navedena kao prioritet, rekla je Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM, i dodala da je novina u odnosu na prethodne projekte to što je fokusiran na stručnu podršku državnim institucijama.
Kao drugu novinu, Kandić je istakla usmerenost Inicijative na pridobijanje svih lidera iz regiona u okviru Berlinskog procesa.
„Četiri predsednika su već dala političku reč da će podržati osnivanje REKOM-a, a zadatak naših javnih zagovarača u predstojećem periodu je vraćanje Hrvatske i uključivanje Bosne i Hercegovine u proces pomirenja“, navela je Kandić.
Jedan od najvažnijih elemenata novog projekta predstavlja i jačanje mreže organizacija civilnog društva, što predstavlja treći novi prioritet Inicijative, dodala je.
Kandić je naglasila da je civilno društvo odigralo veliku ulogu u prikupljanju imena i okolnosti smrti poginulih, uključujući i pripadnika oružanih snaga, i da veliki broj dostupnih informacija treba samo objediniti i metodološki usaglasiti na nivou regiona.
Kao glavnu prednost pristupa organizacija civilnog društva u odnosu na dosadašnje napore drugih institucija navodi terensko istraživanje, utvrđivanje imena svih žrtava i prikupljanje izjava svih dostupnih svedoka, putem kojih se „daje glas žrtvama“.
„Sud u Hagu je uspeo da utvrdi identitet 11-12 hiljada žrtava, a terenskim radom su Documenta, Fond za humanitarno pravo u Srbiji i Fond za humanitarno pravo na Kosovu uspeli da utvrde 22-23 hiljade imena žrtava i okolnosti pod kojim su stradale“, navela je ona.
Kreiranje zajedničkog registra bi značilo poštovanje za sve žrtve ratova, ali i osiguranje budućnosti regionalne saradnje i bezbednosti, smatra Ana Marjanović Rudan iz REKOM-a.
„Zapaljivi narativi kojima su izložene sve zajednice (na Balkanu), dovode do jačanja nacionalizma i ekstremizma“, rekla je Marjanović Rudan.
Ona je dodala da je veliki napredak u procesu pomirenja bila 2014. godina, kada je definisan budući mandat Komisije i kada je izražena dobra volja predsednika četiri države da se pitanje pomirenja reši.
„REKOM te godine ipak nije osnovan, a interes svih država ostaje da ovaj proces počne što pre“, rekla je Marjanović Rudan, i dodala da je važno da se na predstojećoj Konferenciji u Londonu Deklaracija potpiše, a da se preostale države naknadno pridruže.
Akcioni plan za početak rada REKOM-a u sledeće tri godine predviđa usaglašavanje teksta Deklaracije, njeno potpisivanje na julskom Samitu u Londonu, ratifikaciju statuta Komisije, nominaciju kandidata u svim državama, a aktivnosti bi kulminirale konstitutivnom sednicom REKOM-a, biranjem predsedavajućeg i usvajanja poslovnika do kraja 2021. godine
Ona je kazala i da je u stvaranju političe volje za ovaj čin podrška EU ključna, ali i pritisak javnosti na donosioce odluka.
Glavni cilj novog projekta je jačanje mreže organizacija civilnog društva i vraćanja teme pomirenja i procesuiranja zločina u javni diskurs, ocenila je Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore.
„Normalno je da političari beže od ove teme, zato što se na ovakvim temama gube izbori. Ipak, ovakavi napori su važni u procesu ozdravljanja naših društava“, rekla je Uljarević.
Dodala je i da su aktivnosti novog projekta usmerene na proces javnog zagovaranja, ali i uvezivanje i pružanje podrške malim lokalnim inicijativama. U tu svrhu, u okviru projekta je izdvojeno oko 100.000 evra, namenjenih dodeli grantova malim organiacijama u vrednosti do 4.000 evra.
„U središtu svih ovih napora nalaze se žrtve i objektivno saznavanje okolnosti pod kojima su oni nestali ili poginuli“, istakla je Vesna Teršelič, direktorka Documente – Centra za suočavanje sa prošloću iz Hrvatske.
Ona je rekla da se spremnost Hrvatske i njena volja za utvrđivanje sudbine poginulih i nestalih smanjila od ulaska ove države u EU.
„Od pristupanja Hrvatske, vidimo da se usporavaju suđenja za ratne zločine, a više od godinu dana nije došlo do sastanka tužilaca za ratne zločine koji je ranije bio organizovan na Brionima“ rekla je i dodala da su predstavnici hrvatskih ministarstava pravosuđa i spoljnih i evropskih poslova izrazili „zadršku“ zbog Statuta REKOM-a.
„Taj statut je u međuvremenu unapređen, ali da iz nadležnih ministarstava trenutno nema odgovora“, rekla je Teršelič.
Rekla je i da se „sve ovo se dešava u atmosferi društava u kojima se ratovi nisu završili, gde i dalje postoji nasleđe Drugog svetskog rata, Holokausta, stradanja nakon završetka tog rata, pa sve do poslednjih sukoba u Makedoniji“, zbog čega sudbine nestalih „ostaju najteže pitanje“.
Istakla je i da će Documenta učestvovati u radu REKOM-a i da će svoje podatke učiniti dostupne drugim državama čak iako Komisija ne dobije podršku hrvatskih vlasti.
„Samo tako se možemo približiti pomirenju“, zaključila je ona.
REKOM je Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine, za čije se osnivanje zalaže Inicijativa REKOM.
Inicijativa REKOM poziva postjugoslovenske države da zajednički osnuju ovu komisiju, i utvrde činjenice važne za istoriju i za budućnost čitavog prostora bivše Jugoslavije, koje će podjednako biti prihvatljive za sve nekada sukobljene strane. Inicijativu za osnivanje REKOM do kraja 2014. godine potpisom je podržalo više od 580.000 ljudi iz cele bivše Jugoslavije.