BRISEL – Evropski parlament razmatraće Rezoluciju o Srbiji na plenarnom zasedanju, koje se od 15. do 18. maja održava u Strazburu, saznaje Tanjug.
Evropski poslanici prvo će raspravljati o izveštaju koji je krajem februara, na predlog teksta izvestioca Dejvida Mekalistera, usvojio Spoljnopolitički odbor EP.
Dan kasnije, najverovatnije 18. maja, očekuje se i izglasavanje Rezolucije o Srbiji u EP.
Izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister početkom godine predložio je nacrt teksta o napetku Srbije tokom 2016. godine, na koji su poslanici Spoljnopolitičkog odbora podneli rekordnih 325 amandmana.
Veliki broj parlamentaraca tražio je napredak u pregovorima o pristupanju Srbije EU i otvaranje tehnički pripremeljenih poglavlja.
Najveći broj intervencija poslanici Spoljnoplitičkog odbora Evropskog paralamenta uložili su na delove izveštaja koji se odnose na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, stanje u oblasti pravosuđa, medija i borbe protiv korupcije u Srbiji kao i na odnose Srbije sa Rusijom.
Gotovo jedna trećina amandmana došla je od strane hrvatskih zastupnika u EP koji su se uglavnom fokusirali na zaštitu prava manjina u Srbiji.
Posle debate krajem februara, Spoljnopolitički odbor EP usvojio je tekst izveštaja, koji će se u maju naći pred EP kao predlog rezolucije.
Predlog teksta Rezolucije Evropskog parlameneta o Srbiji ukazuje na napredak koji je zemlja postigla u oblasti ekonomskih reformi, saradnje u regionu i pregovora o člastvu u EU.
Zaključuje se da se Srbija nalazi na pravom putu približavanja EU.
Pored početne ocene da je zemlja u 2016. godini otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, pokrenula ”ključna poglavlja u približavanju EU”, u tekstu nacrta rezolucije poziva se i na otvaranje ”dodatnih poglavlja koja su tehnički spremna”.
Istovremeno, od Srbije se traži veće zalaganje u oblastima borbe protiv korupcije, promocije nezavisnog sudstva, zaštite slobode medija i manjinskih prva kao i nastavak normalizacije odnosa sa Kosovom.
I u ovogodišnjoj rezoluciji EP traži od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiki sa politikom EU, uključujuči i odnose sa Rusijom.