fbpx
European Western Balkans
Mišljenja

Berlinski proces po meri ljudi

BerlinFoto: Pixabay

Učešće civilnog društva regiona u Berlinskom procesu je deo njegovog originalnog dizajna. Lideri Zapadnog Balkana i EU su 2014 godine podvukli nezamenjivu ulogu građana i njihovih organizacija u procesu donošenja odluka. To nije bio formalni ustupak civilnom društvu, već prihvatanje činjenice da ono poseduje stručnost i istraživačke kapacitete za planiranje politika u okviru Berlinskog procesa. S druge strane, to je bila racionalna posledica druge činjenice – da bez uticaja i konsenzusa građana o neophodnim reformama, one ne mogu biti sprovedene, već samo nametnute. Zbog toga je 2015 godine lansiran Forum civilnog društva Zapadnog Balkana (CSF) kao platforma koja danas okuplja više od 250 tink tenkova i politički orijentisanih organizacija civilnog društva. On je integralni deo Berlinskog procesa.

A kako CSF utiče na Berlinski proces i odluke koje se u okviru njega donose? Njegov prvi uspeh bilo je iniciranje Deklaracije o regionalnoj saradnji i rešavanju bilateralnih pitanja, koju su potpisali premijeri Zapadnog Balkana 2015. godine na Samitu u Beču. Oni su se time obavezali da će raditi na rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i da ih neće koristiti kako bi međusobno blokirali put ka Evropskoj uniji. Sporazum koji su postigli Makedonija i Grčka je primer koliko je rešavanje bilateralnih sporova vazno pitanje za budućnost regiona. Od tada je uloga CSF u Berlinskom procesu postajala sve značajnija, a Samit u Londonu je potvrda za to.

CSF je tokom priprema londonskog Samita uticao na njegov sadržaj i ishode. Njegovi predstavnici su učestvovali u konsultacijama sa domaćinima Samita nastojeći da daju doprinos temama koje su bile na ovogodišnjoj agendi. Na osnovu ekspertskih inputa civilnog društva kreirani su Sažeci politika CSF-a i preporuke na teme bezbednosti, rodne ravnopravnosti, ekonomske stabilnosti i postkonfliktnog nasleđa regiona. Time se direktno utiče na formulisanje političkih odluka naših država – da se depolitizuje rad policije, da muškarci i žene budu jednako tretirani u svim oblastima funkcionisanja društva, da se unaprede uslovi poslovanja i da konačno dođe do pomirenja naših naroda.

Na londonskom Samitu, predstavnici CSF-a su učestvovali na konferenciji ministara spoljnih poslova 9. jula. Tom prilikom, Hedvig Morvai, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB), rekla je da je uključivanje civilnog društva u proces donošenja odluka jedan od ključnih uslova za evropeizaciju Zapadnog Balkana: “Zbog toga, od Samita Zapadnog Balkana u Beču 2015. godine, EFB učestvuje u planiranju i koordinaciji Foruma civilnog društva. Na tom sastanku, na inicijativu civilnog društva, premijeri Zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o regionalnoj saradnji i bilateralnim pitanjima. Od tada se CSF razvio u nezamenjivog aktera u donošenju odluka u okviru Berlinskog procesa.”

Morvai je naglasila da je CSF najveća platforma koja okuplja više od 250 tink tenkova i politički orijentisanih organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana: „Njihova stručnost i iskustvo su potencijali koji do sada nisu bili dovoljno iskorišćeni za unapređenje političke, ekonomske i ukupne društvene klime u regionu. Sa ovom platformom, oni imaju alat koji doprinosi sadržaju i rezultatima Berlinskog procesa, ali i omogućava da postanu važni učesnici u svim regionalno relevantnim političkim procesima.“

Ana Marjanović Rudan, koordinatorka Foruma civilnog društva Zapadnog Balkana, izložila je inicijalne preporuke CSF-a u vezi sa budućnošću Berlinskog procesa. “Kao što je predviđeno 2014. godine, prvi ciklus Berlinskog procesa završava se danas. Činjenica da će se nastaviti, da nove države pristupaju ovom procesu, da je pokrenuo niz projekata i inicijativa potvrđuje njegovu privlačnost i uspeh u jačanju regionalne saradnje i evropeizacije regiona”, rekla je Marjanović Rudan.

Ona je istakla da je početak novog ciklusa prilika za uvođenje određenih promena. „Prvo, „dodatni napredak“ u vladavini prava, koji uključuje demontažu “zarobljenih država” i obezbeđivanje slobode medija, treba dodati uz četiri postojeća cilja ovog procesa. To znači da zvaničnici na Balkanu moraju da pokažu političku hrabrost da se nose sa izazovima u ovim oblastima kako bi zaustavili dalje nazadovanje demokratija u regionu. Drugo, regionalni lideri moraju konstantno biti posvećeni rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i napretku u oblasti pomirenja. To su neke od glavnih prepreka za trajnu regionalnu saradnju. Treće, vlade Zapadnog Balkana i civilno društvo bi trebalo da preuzmu inicijativu i odgovornost, što znači „vlasništvo“ nad procesom. Sa druge strane, EU i države članice bi trebalo da prenose jasne poruke našim liderima, jer u suprotnom oni dobijaju poruku da je njihov trenutni (nedostatak) angažmana dovoljan. Pored toga, jasnija podela nadležnosti, veća transparentnost procesa i adekvatan sistem procene i praćenja implementacije sporazuma su potrebni za razvoj uspešne budućnosti Berlinskog procesa“, zaključila je Marjanović Rudan.

Da bi sve ovo bilo moguće, CSF će nastaviti da uključuje građane u ovaj i sve druge relevantne regionalne procese. Davaće svoj doprinos budućim odlukama regionalnih lidera, učestvovati u praćenju rezultata pokrenutih projekata i inicijativa, i ocenjivaće njihov uspeh sa ciljem da ih unapredi i kreira po meri građana. Biće alat u rukama ljudi, jer je samo tako moguće kreirati odluke po njihovoj meri.

Marko Drajić je istraživač javnih politika i konsultant. Autor je knjige “Korporativno lobiranje u Evropskoj uniji”.

Povezani članci

Parlament Srbije – na stranputici energetske gladi ili autoputu ekološke odgovornosti

Marko Vujić

Srbija treba da razmisli, redefiniše i ponovo pokrene svoj proces pristupanja EU

Srđan Majstorović

Vojska u borbi protiv virusa COVID-19 na Zapadnom Balkanu: nevidljivi neprijatelj i vidljivi propusti

Katarina Đokić