BRISEL – Stranka mađarskog premijera Viktora Orbana, Fides, ponovo je „na tapetu“ unutar Evropske narodne partije (EPP), favorita na majskim izborima za Evropski parlament. Upravo je kampanja za te izbore još jednom istakla podele koje u najvećoj pan-evropskoj političkoj grupaciji desnog centra postoje povodom ovog pitanja, a 12 članica je pozvalo na izbacivanje Fidesa iz partijskih redova, o čemu će biti raspravljano 20. marta.
Povod za inicijativu jesu bilbordi, finansirani iz javnih sredstava, koje je mađarska vlada počela da širi prošlog meseca. Na njima se ponovo koristi glavni izvor legitimiteta Orbanove vlasti u poslednjih nekoliko godina – pretnja dolaska migranata sa Bliskog istoka, za šta se navodno zalaže „arhineprijatelj“ mađarskog naroda Džordž Soroš, kao i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, čiji se likovi javljaju na bilbordima.
Targetiranje Junkera, koji takođe dolazi iz redova Evropske narodne partije, prešlo je „crvenu liniju“, izjavio je njen predsednik Žozef Daul. Kandidat EPP-a za predsednika Evropske komisije Manfred Veber izrazio je zahtev da se sporni bilbordi skinu (što će, kako je najvljeno, biti urađeno), ali i izvinjenje za „antievropske postupke“, dozvoljavanje Centralnoevropskom univerzitetu (čiji je osnivač i finansijer Soroš) da neometano nastavi rad u Budimpešti i pridržavanje evropskih vrednosti. Svaki naredni zahtev čini se manje verovatnim za ispunjenje.
Inicijativa za kažnjavanje Fidesa pokrenuta je i prošlog septembra, kada je Evropski parlament podneo zahtev Savetu za ograničavanje glasačkih prava Mađarskoj u skladu sa članom 7 Ugovora o Evropskoj uniji, zbog kršenja vrednosti na kojima se EU zasniva. Osim deklarativnih osuda, proces nije otišao dalje od toga, a jedan od razloga je svakako mađarsko-poljska osovina unutar Saveta, koja sprečava donošenje jednoglasne odluke neophodne za ukidanje glasačkih prava.
Upravo je bliskost Orbana i vladajuće poljske stranke Prava i pravde jedan od razloga koji protivnici isključivanja Fidesa iz EPP-a navode kao preovlađujući – moguće je da bi se partija mađarskog premijera priključila nekoj drugoj, daleko evroskeptičnijoj grupi, kakva je Evropski konzervativci i reformisiti (kojoj pripada Pravo i pravda) ili čak Evropa nacija i slobode (čiji su članovi Marin Le Pen, Mateo Salvini i Hajnc Kristijan Štrahe). Međutim, „zauzdavanje“ Orbana u okviru velike evropske partije čini se sve manje i manje uspešnim.
Druge, daleko realnije ali i ciničnije razloge za blag tretman Fidesa navode „Ekonomist“ i „Dojče vele“: kao najdominantnija partija na mađarskoj političkoj sceni, ona bi obezbedila daleko više poslanika nego, na primer, Moderni mađarski pokret, koji neki vide kao alternativu Orbanovoj partiji u okviru EPP-a.
Takođe, blag stav nemačkih partija CDU i CSU (iz koje dolazi Veber), čiji glas unutar Evropske narodne partije verovatno ima najveću težinu, objašnjava se i znatnim poslovnim interesima koje nemački proizvođači, pogotovo automobilska industrija, ima u mađarskoj. Svi signali upućuju na to da će Orban ostati pod „velikim šatorom“.
Mađarski premijer dao je slične indicije u svojoj izjavi u petak, u kojoj je predočio da bi radije voleo da transformiše EPP iznutra, nego da istupi iz nje, mada nije isključio ni tu mogućnost. Kako će se sa ovime nositi članice koje su pokrenule zahtev za njegovim isključenjem, a koje uglavnom dolaze iz zemalja Beneluksa ili Skandinavije, ostaje da se vidi. Međutim, izvesno je da će osećaj da su samo „korisni idioti“, kako ih je Orban kvalifikovao, postajati sve jači što se prestupi mađarskog premijera budu više nizali.