BERLIN – Višečasovni samit lidera Zapadnog Balkana, organizovan na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel završen je sinoć u kasne sate. Novi sastanak, gde će jedna od tema ponovo biti obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine zakazan je za 1. ili 2. jul u Parizu, pred sastanak u Poznanju u okviru Berlinskog procesa.
Saopštenje nemačke vlade u utorak ujutro glasilo je da su se Srbija i Kosovo saglasili da treba nastaviti sa “razgovorima” kako bi se okončao postojeći konflikt, prenosi Dojče vele.
Obe strane su se takođe obavezale na konstruktivnu ulogu u pregovorima za koje je zadužena Visoka predstavnica EU Federika Mogerini (njen mandat ističe u oktobru).
Samit su otvorili francuski predsednik Makron i nemačka kancelarka Merkel poručivši da Zapadni Balkan ostaje prioritet Unije, ali da je ovo samo neformalni razgovor i da ne treba očekivati donošenje bilo kakvih konačnih rešenja.
Fokus lidera Francuske i Nemačke na političku stabilnost, a ne na proširenje, Fajnenšal tajms tumači kao hladan tuš za pobornike pristupanja Zapadnog Balkana EU.
Sastanku je prisustvovala i Visoka predstavnica Mogerini koja je uoči samita održala seriju bilateralnih sastanaka sa liderima Balkana.
Nakon zvaničnog otvaranja usledila je radna večera koja se završila u kasne sate, a lideri su koristili i pauze kako bi razgovarali i razmenjivali mišljenje sa EU zvaničnicima.
Vučić: Teški razgovori, hvala Nemačkoj i Francuskoj
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka rekao je da su razgovori bili teški ali da je angažman Angele Merkel i Emanuela Makrona veoma važan jer pokazuje njihovu opredeljenost da čuvaju mir na Zapadnom Balkanu, a time čuvaju i mir u Evropi.
Dodao je da su svi tražili ukidanje carina, da to nije nov zahtev, ali da ne može ništa zameriti predstavnicima Hrvatske i Slovenije koji su bili korektni kao i ni predsedniku Crne Gore Milu Ðukanoviću, imajući u vidu da je njegova zemlja priznala Kosovo.
Na pitanje da prokomentariše izjavu Hašima Tačija da je EU nesposobna i da bi SAD trebalo da se uključe u dijalog, Vučić je rekao da je Merkelova brzo bila informisana o toj izjavi i da nije siguran da su svi bili srećni zbog toga.
“Mi nismo imali problem sa EU, problem je u svima nama koji ne razumemo da moramo da se okrenemo budućnosti”, rekao je Vučić, prenosi RTS.
Sledeći sastanak biće u Parizu, a Vučić je izrazio nadu da će, do tada impuls odgovornosti značiti neku vrstu stabilizacije prilika. “Nisam srećan što neko smatra da su takse u 21. veku nešto normalno, zahvalan sam Merkel i Makronu što su izdvojili vreme i trud i pokazali koliko žele stabilnost”, rekao je on.
Tači: Razočarani smo po pitanju vizne liberalizacije
Predsednik Kosova Hašim Tači je takođe ocenio sinoćni sastanak “izuzetno teškim” dodajući da je završen bez konkretnog rezultata. On je novinarima u Berlinu rekao da je zajednički zaključak učesnika samita da zamrznuti konflikt između Beograda i Prištine treba da se prevaziđe.
“Jedina opcija je dijalog. Pozicija Kosova je jasna, neće biti uslovljavanja dijaloga”, istakao je Tači.
Međutim, kako je rekao za Radio Slobodna Evropa, razmena teritorija neće biti ali će se raditi na pripajanju Preševske doline.
Tači je, kako prenosi Gazeta ekspres, razočaran po pitanju vizne liberalizacije ukoliko se to ne dogodi u bliskoj budućnosti jer je Albanija primenila neophodne standarde i kriterijume.
Haradinaj: Priznanje polazna tačka za napredak
Kosovski premijer Ramuš Haradinaj, sa druge strane, nastavio je da ide “čvrstom linijom”, izjavivši da priznanje od strane Srbije predstavlja polaznu tačku za napredak, uz opasku da to nije i krajnja tačka.
“Priznanje bi značilo poštovanje trenutnih granica. Promena granica dovela bi do novih etničkih podela i potencijalno podstakla nasilje”, ponovi je on, prenosi Gazeta.
Zahvalio se takođe i Nemačkoj na stalnoj podršci “pravu Kosova na državljanstvo i teritorijalni integritet kao uslov za mir u regionu”.
“Danas smo spremni da zavšimo i sva otvorena pitanja između naše dve država”, rekao je Haradinaj zaključujući da je “u interesu svih da SAD postanu garant rešenja, zajedno sa Evropskom unijom”.
Ostali lideri: O stabilnosti i saradnji u regionu
Sastanku su, kako je najavljeno, prisustvovali i lideri drugih država regiona. Tako je predsednik Crne Gore Milo Đukanović ocenio berlinski susret kao dobar impuls naporima da se ta perspektiva drži otvorenom. On je po dolasku u Berlin razgovarao sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini o situaciji u regionu, značaju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon sastanka izjavio da su ključne poruke ovog sastanka bile usmerene ka pokušaju deblokiranja zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, čiji su stavovi, kako je naveo, prilično udaljeni, prenosi Tanjug.
Predsedavajući Saveta ministara BiH, u tehničkom mandatu, Denis Zvizdić je istakao da sve države na Balkanu imaju međunarodno priznate granice, a nepovredivost međunarodno priznatih granica je osnovno načelo Evropske unije. To treba i da ostane vladajući model i princip svih daljih aktivnosti kada se govori o toj temi na području Zapadnog Balkana, zaključio je Zvizdić koji se takođe sastao sa Federikom Mogerini.
Da region može ići napred najbolje pokazuje primer Severne Makedonije koja je rešila spor oko imena sa Grčkom potpisivanjem Prespanskog sporazuma takođe je istaknuto na samitu lidera Zapadnog Balkana.
Na berlinskom skupu ponovo je potvrđena podrška lidera zemalja Zapadnog Balkana Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RYCO), pišu podgoričke Vijesti.
Učesnici su se složili da prošire svoju saradnju kako bi spriječili radikalizaciju i borbu protiv terorizma, nedozvoljene trgovine SALV i ilegalne migracije.