BEOGRAD – Relativna većina mladih u Srbiji – 35% prema 23% – ima negativnu reakciju na pomen Evropske unije i ne podržava pristupanje Srbije ovom bloku zemalja, dok više od 50% smatra da bi se standard građana pogoršao ili ostao isti kada bi Srbija postala punopravna članica.
Takođe, zainteresovanost građana između 15 i 30 godina za politiku opada, oni dominantno ne veruju političarima, imaju nizak nivo poverenje u institucije izuzev vojske, policije i crkve, a čak preko 80% smatra da nema nikakav ili gotovo nikakav uticaj na politički proces u zemlji, kao i da u Srbiji ne postoji sloboda medija.
Iako poverenje u demokratiju kao oblik vladavine raste i iznosi 46%, što je jedan od retkih pozitivnih trendova, raste i verovanje mladih da je Srbiji potreban jak vođa i lider – 59%, a opada privlačnost EU i raste uverenje da bi se spoljna politika trebalo kreirati u odnosu na Rusiju, što misli trećina ispitanika.
Ovo su samo neki od rezultata predstavljenih u trećem Alternativnom izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2019. godinu, koji je izradila Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS. U izvešaju KOMS je preporučio realizaciju 44 mera za unapređenje omladinskih politika i položaja mladih.
Alternativni izveštaj predstavljen je juče na Međunarodni dan mladih i pobudio je veliko interesovanje javnosti i medija, dok je prisustvo predstavnika resornog Ministarstva omladine i sporta izostalo.
Boban Stojanović, istraživač KOMS-a, objasnio je da je „alternativni izveštaj kvalitativna i kvatitativna dopuna istraživanju koje Ministarstvo omladine i sporta vrši godišnje, a koje je prestalo da objavljuje od 2017. godine“.
Prema rečima generalnog sekretara KOMS-a Stefana Đorđevića, i pored proklamovane političke volje, koja dolazi od strane vrha države, da se položaj mladih unapredi, uočeni pokazatelji ovog istraživanja govore da postoji mnogo razloga za zabrinutost.
U izveštaju se navodi da se tek 0,09% budžeta Republike Srbije izdvaja za mlade, te da se Ministarstvo omladine i sporta u svojoj komunikaciji više fokusira na sportske, nego na omladinske teme. Kada je reč o realizaciji ključnog instrumenta omladinske politike – Nacionalne strategije za mlade, evaluacija prvog akcionog plana (2015-2017) je utvrdila da nijedan strateški cilj akcionog plana nije u potpunosti izvršen, dok resorno ministarstvo već 8 meseci nije imenovalo pomoćnika ministra zaduženog za omladinska pitanja.
Što se tiče politike participacije, političkih stavova i vrednosti mladih u Republici Srbiji istraživanje pokazuje brojne negativne i tek po koji pozitivni trend.
Predstavnici KOMS-a su istakli da će 44 preporuke iz izveštaja uputiti Ministarstvu omladine i sporta i svim relevantnim akterima omladinske politike.
Alternativni izveštaj se izrađuje sa ciljem da se sagledaju i javnosti prenesu stavovi i percepcije mladih o ključnim društvenim temama i kako bi se sagledali trendovi i uputile preporuke državnim i drugim akterima omladinske politike, objasnili su organizatori.
Celokupni izveštaj možete pogledati OVDE.