fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Rezolucija EP: Kandidati bi trebalo da učestvuju u Konferenciji o budućnosti Evrope

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

STRAZBUR – Evropski parlament smatra da bi u rad Konferencije o budućnosti Evrope trebalo uključiti zemalje kandidate za članstvo u EU. To stoji u rezoluciji koja iznosi viziju ove institucije za predstojeću Konferenciju.

Rezolucija je danas usvojena sa 494 glasa za, 147 protiv i 49 suzdržanih. Predlog za konferenciju, koja bi trebalo da se održi od 2020. do 2022. godine, pokrenuli su u novembru predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel. Cilj je bio preispitivanje funkcionisanja institucija EU i njenih prioriteta.

Prošlog meseca Evropski savet je razmotrio ideju o Konferenciji o budućnosti Evrope koja počinje 2020. i završava 2022. Savet je zatražio od hrvatskog predsedništva Saveta EU da radi na utvrđivanju stava Saveta o sadržaju, obimu, sastavu i funkcionisanju takve konferencije i da na osnovu toga sarađuje sa Evropskim parlamentom i Komisijom.

Šta Evropski parlament takođe predlaže?

Prema saopštenju Evropskog parlamenta, poslanici EP-a žele da građani budu u središtu široke rasprave o tome kako se nositi sa unutrašnjim i spoljnim izazovima koji nisu bili predviđeni za vreme Lisabonskog ugovora. Ljudi svih pozadina, predstavnici civilnog društva i zainteresovane strane na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou moraju biti uključeni u postavljanje prioriteta EU u skladu sa pitanjima građana, na  transparentan, inkluzivan, participativan i uravnotežen način.

Parlament je predložio uspostavljanje nekoliko građanskih agora (tematskih foruma predstavnika građana izabranih nasumično u skladu sa kriterijumima proporcionalnosti i reprezentativnosti), i najmanje dve agore za mlade, od kojih svaka ima između 200-300 građana sa najmanje po tri učesnika iz svake države članice. Predstavnici građana će na plenarnom zasedanju Konferencije raspravljati o zaključcima agore sa evroparlamentarcima i predstavnicima nacionalnih parlamenata, ministrima Saveta, potpredsednicima Komisije i predstavnicima drugih institucija, tela i socijalnih partnera EU.

Osim podrške sa visokog nivoa od predsednika tri glavne institucije EU, Parlament poziva Savet i Komisiju da se obavežu na mogućnost promene ugovora. Usvojeni tekst takođe naglašava da treba razmotriti stalan mehanizam za angažovanje građana.

Povezani članci

Objavljen izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2023”: Niz negativnih trendova se nastavlja

EWB

Deklaracija Samita EU-Zapadni Balkan: Podrška ubrzanju procesa pristupanja Zapadnog Balkana

EWB

Da li je 92% za predsednika Islanda isto što i 60% za SNS?

EWB