BEOGRAD / STRAZBUR – Slučaj Savamala, medijske slobode, poboljšanje pozicije Roma, neophodnost zapošljavanja mladih, vojna saradnja Srbije sa Rusijom i normalizacija odnosa Beograda i Prištine, samo su neke od tema na koje su se poslanici osvrnuli u nacrtu Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji.
Evropski parlament razmatraće Rezoluciju o Srbiji na plenarnom zasedanju, koje se održava u Strazburu 13. juna.
U nacrtu Rezolucije se pozdravljaju kontinuirani napori Srbije na putu ka Evropskoj uniji i njen konstruktivan i dobro pripremljen pristup pregovorima, što je jasan znak odlučnosti i političke volje. Međutim, ono što zabrinjava jeste nedovoljno informisanje javnosti o Evropskoj uniji i njenim vrednostima. Takođe, za više oblasti se ističe da problem u Srbiji nije zakonodavstvo, koje je usklađeno sa svim evropskim standardima i trendovima, već njihova primena. Zbog neefikasnog sprovođenja zakona u praksi dolazi do lošeg funkcionisanja pravosuđa, korupcije i nepoštovanja ljudskih prava i sloboda.
U tekstu Rezolucije nalaze se i saveti za poboljšanje oblasti pravosuđa i garantovanja ljudskih i manjinskih prava u Srbiji. Smatra se da je došlo do napretka u obe oblasti, ali da je i dalje najveći problem neprimenjivanje dobrih zakona u praksi.
U delu teksta koji se odnose na pravosuđe, ističe se da problem predstavlja uplitanje parlamenta u izbor sudija, čime se ugrožava nezavisnost i nepristrasnost sudstva. Primedbe zbog nezavisnosti i nepristranosti, odnose se i na ključne insitucije koje služe za zaštitu osnovnih prava, kao i na činjenicu da političke partije upravljaju mandatima učesnika u parlamentu. Takođe, iako je poboljšan uvid javnosti u rad parlamenta, posebno je ukazano na preterano čestu upotrebu donošenja zakona po hitnom postupku, čime se smanjuje transparetnost u procesu donošenja zakona i omogućavaju promene bez uvida javnosti.
U nacrtu je istaknuto i da je nezavisno funkcionisanje regulatornih tela poput Ombudsmana ili Poverenika za informacije od javnog značaja neophodno za demokratiju, te se vlasti pozivaju da se suzdrže od napada na ličnosti koje ove funkcije obavljaju, poput politički konsutrisanih napada na dosadašnjeg Ombudsmana Sašu Jankovića.
Ipak, u ovom dokumentu pohvaljen je konstruktivan i humanitaran pristup Srbije prilikom suočavanja sa migrantskom krizom, ali ističe da bi Srbija trebalo da usvoji novi Zakon o azilu.
U nacrtu se vlasti direktno pozivaju da reše problem kontraverznih događaja u Savamali, prilikom kojih je srušeno nekoliko objekata u privatnom vlasništvu, kao i da pronađu počinioce ovog krivičnog dela. Ovo je samo jedan od problema koji se odnose na neadekvatnu borbu protiv korupcije, koja je primetna u Srbiji, kao i na neodlučnost vlasti da javno iskaže volju i posvećenost rešavanju ovog problema. Zbog toga je neophodno da Srbija poboljša metode borbe protiv korupcije, bespravne gradnje, proizvodnje i distribucije narkotika, kao i organizovani kriminal.
Zabrinutost je istaknuta i zbog neprimetnog napretka u oblasti slobode izražavanja i cenzure medija. Politički uticaj, pretnje, fizički napadi i zastrašivanje novinara, su nešto što bi vlast pre svega trebalo da spreči i javno osudi. Primetno je ne samo neadekvatno ponašanje vlasti prema novinarima, nego i prema radnicima u civilnom sektoru, sa kojima je saradnja neophodna radi uspostavljanja funkcionalnog demokratskog poretka. U rezoluciji se posebno ističe da je neophodan bolji uvid u finansiranje medija i transparentnost vlasništva medija, kao i uzimanje u obzir slučajeva od visokog društvenog značaja na koje su novinari ukazali, a na koje sudstvo ne reaguje.
U nacrtu se pohvaljuje odnos Beograda prema Prištini i poziva na nastavak dijaloga i rešenje pitanja Zajednice srpskih opština na Kosovu. Ipak, navodi se da je neophodno smanjiti antievropsku retoriku i „ratno huškanje“ i sa jedne i sa druge strane, koji umeju da isplivaju, a posebno su bili primetni tokom prvog putovanja voza koji je iz Beograda krenuo ka Kosovskoj Mitrovici. Tada je došlo do zabrinjavajućih tenzija, a takve situacije mogu da ugroze čitav dosadašnji napredak u dijalogu.
Po pitanju spoljne politike, Srbija je pozvana da održava dobre odnose sa „komšijskim“ zemljama, pogotovo onima koje se nalaze na spoljnim granicama Evropske unije, zbog ekonomske razmene. Spoljni odnosi Srbije sa dve države su posebno pomenuti u nacrtu rezolucije, a to su odnosi sa Albanijom i Rusijom. EU pozdravlja poboljšanje bilateralnih odnosa Srbije i Albanije i ojačanu bilateralnu saradnju dveju država. Međutim, EU je izrazito zabrinuta zbog vojne saradnje Srbije i Rusije i smatra da da je to potez zbog kojeg bi Srbija mogla da „zažali“, pri čemu je podsetila Srbiju na njenu obavezu da progresivno usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU. Svetlu tačku na ovu oblast baca doprinos Srbije vojnim misijama EU.
Plenarna sednica Evropskog parlamenta i usvajanje Rezolucije o Srbiji jeste poslednji korak u procesu donošenja ovog dokumenta. Zapravo, nekoliko meseci pre sednice, na osnovu Izveštaja Evropske Komisije o Srbiji za prethodnu (2016.) godinu, Izvestilac za Srbiju Odbora za spoljne poslove parlamenta (AFET), Dejvid Mekalister, sastavio je nacrt rezolucije o izveštaju o napretku Srbije.
Posle usaglašavanja skoro 325 amandmana poslaničkih grupa Evropskog parlamenta koje su stigle u AFET, razmatranje rezolucije dvaput je odlagano iz razloga srpskih predsedničkih, ali i kosovskih parlamentarnih izbora.
Na aktuleni tekst rezolucje podneto je još dodatnih 13 amandama u koje je European Western Balkans imao uvid.
Evropski parlament razmatraće Rezoluciju o Srbiji na plenarnom zasedanju 13. juna u Strazburu, dok se glasanje Rezolucije o Srbiji, ali i rezolucijama o Kosovu i Makedoniji očekuje u sredu 14. juna.