BEOGRAD – Holandski diplomata i bivši specijalni predstavnik EU na Kosovu, Piter Fejt, očekuje od Specijalnog suda za ratne zločine da radi kvalitetnije u budućnosti.
“Mislim da je to apsolutno neophodno”, rekao je Fejt u intervjuu za Tanjug i portal European Westrn Balkans.
Intervju u celosti na engelskom jeziku možete pročitati ovde.
Fejt smatra da bi bilo veoma korisno ne samo za kosovsko društvo, već i za čitav region da Sud, čiji početak rada se očekuje, pomogne u identifikovanju i privođenju pravdi onih koji su činili ratne zločine ili kršili ljudska prava, uključujući komandante operacija u kojima su vršeni ratni zločini.
“U poslednjoj godini mog rada na Kosovu, pokušao sam da stimulišem pomirenje, bavim se prošlošću, pitanjem nadoknade za emocionalne i druge materijalne gubitke i patnje koji su rezultat sukoba. Dakle, ako ovaj tribunal može da pomogne da se identifikuju i predaju pravdi lideri to bilo korisno ne samo za kosovsko društvo, već i za čitav region”, naveo je Fejt, koji u Beogradu boravi radi učešća na Bezbednosnom forumu.
Kad je reč o evropskoj budućnosti Kosova, Fejt ističe da za Prištinu “postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni”, među njima i napredak u dijalogu s Beogradom i rešavanje pitanja granice sa Crnom Gorom.
“Ali, od suštinskog značaja je da vladajuća elita mora da se obračuna sa korupcijom i organizovanm kriminalom, kao i da uspostavi vladavinu prava i sprovede reforme u pravosuđu”, rekao je Fejt.
Albanci, koje on naziva Kosovarima, su ga “razočarali po raznim pitanjima”.
Misli, kaže, na vladavinu prava o kojoj se toliko pričalo, a koja nije napredovala na način koji se očekivalo.
Misija vladavine prava nije uspela, a najveći neuspeh međunarodne zajednice i Evropske unije je upravo to što do danas pojedinci povezani sa kriminalom iz vrha vlsti, koji se nalaze u ili izvan vlade, nisu ni optuženi, ni osuđeni.
Usledio je potom, prema njegovim rečima, period dijaloga, koji, ističe, nije davao očekivane rezultate.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Fejt misli da je greška što je on u početku vođen u tajnosti, a nije bilo pokušaja da se ljudima na Kosovu, i u velikoj meri u Srbiji, objasni koji je cilj tog dijaloga.
Objašnjava da je kosovko društvo paranoično i sa velikim nepoverenjem ne samo prema Beogradu, već i prema političkim elitama Kosova i međunarodnoj zajednici.
Sve to je, dodao je, dovelo do velike polarizacije kosovskog društva koje traje i danas.
Upitan da oceni ulogu EU u ovom dijalogu, Fejt kaže da bi Brisel trebalo da pomogne političkim liderima da ljudima objasne koji je njegov cilj.
“Umesto toga, vidim da je dijalog sada podignut do nivoa predsednika dve strane. Ovo bi moglo biti korisno, ali bi bilo bolje da se to radi odozdo na gore, umesto odozgo na dole, kroz civilno društvo i druge organizacije”, kazao je Fejt.