Šefovi diplomatija Evropske unije su na sednici održanoj u ponedeljak razmatrali, između ostalog, predloge i mere za suzbijanje propagande i kampanja širenja dezinformacija, za šta mnoge zemlje optužuju Rusiju. To navodi na zaključak da su evropski zvaničnici itekako svesni da je ideološki uticaj sa istoka veliki, naročito u zemljama kandidatima za članstvo, ali i da je to prepoznato kao jedan od prioriteta kojem bi se mogli značajnije posvetiti u budućnosti.
U prilog tome govore i poruke sa konferencije „Dani medija EU-Zapadni Balkan“, održane prethodnog vikenda u Tirani, gde su predstavnici Evropske komisije najavili nove inicijative za podršku nezavisnom novinarstvu, održivim medijima i unapređenju regionalne saradnje javnih medijskih servisa.
Komesar za proširenje EU Johanes Han je uoči skupa, na kojem je učestvovalo više od 250 predstavnika medija i medijskih organizacija, poručio da je sloboda izražavanja jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije i, kao takva, kamen temeljac za dalji proces proširenja. U saopštenju iz Brisela je ta poruka dodatno pojačana, pa je naglašeno da je sloboda medija jedan od političkih kriterijuma za pristupanje EU, odnosno neophodan preduslov koji zemlje voljne da postanu deo EU moraju ispuniti.
Projekti podrške nezavisnim medijima u zemljama Zapadnog Balkana započeće početkom sledeće godine, a planirano je da za kvalitetnu obuku mladih i iskusnijih novinara i objavljivanje većeg broja kvalitetnih istraživačkih priča bude izdvojeno dva miliona evra, dok će za program tehničke pomoći javnim medijskim servisima biti namenjeno milion i po evra. Komisija će, u saradnji sa Evropskim fondom za demokratiju pružiti podršku i start-apovima i novim medijskim inicijativama, a za te potrebe će biti opredeljeno oko četiri miliona evra.
Da je region Zapadnog Balkana i, konkretno Srbija, u ovom trenutku poprište žestokog ideološko-propagandnog rata Zapada i Istoka, govori u prilog mnoštvo događaja iz nedavnog perioda – od aktuelizovanja statusa Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, izjava izaslanika Stejt departmenta za Balkan u Beogradu i reagovanja na nju, sve do produkcije sadržaja koji se posreduje medijima. Ne treba smetnuti sa uma i da je na ovom „terenu“ početkom oktobra održan sastanak bivšeg američkog ambasadora u NATO i specijalnog savetnika predsednika Rusije.
Bilo kako bilo, činjenice treba da budu afirmisane, a prave informacije moraju doći do što šireg kruga ljudi. Zvaničnici Rusije i ostalih velikih sila ne kriju da je Evropska unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a domaći zvaničnici, uz isticanje da podržavaju i oslanjaju se i na Moskvu, i na Vašington, i na Peking, uvek na pitanje koji je glavni spoljnopolitički prioritet Srbije, jednoglasno odgovaraju – Evropska unija. Kolika je diskrepanca između realnosti i iskrivljenih informacija najbolje možda govore podaci iz istraživanja da građani u Srbiji veruju da je Rusija najveći donator pomoći našoj zemlji, iako je to ubedljivo Evropska unija.
Evropski pokret u Srbiji je, dajući sa svoje strane doprinos afirmaciji činjeničnog stanja, početkom novembra lokalnim organizacijama civilnog društva, bibliotekama, univerzitetima i medijima dodelio mini-grantove za projekte informisanja o Evropskoj uniji i tome šta članstvo u EU znači i pruža našim građanima.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finasira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije.