BEOGRAD – Uredba Evropske unije o osnivanju Kancelarije evropskog javnog tužioca, koja će brinuti o finansijskim interesima Evropske unije, odnosno moći da pokreće krivične postupke u slučajevima finansijskog krivičnog dela, stupila je danas na snagu.
Osnivanje Kancelarija Evropskog javnog tužioca predviđeno je još pre deset godina, ali je tek sada je ozvaničeno i u realizaciji ove odluke učestvovaće 20 država članica EU, rekao je za Tanjug profesor Pravnog fakulteta Union Mario Reljanović.
Kako je predviđeno Kancelarija će biti smeštena u Luksemburgu gde je i Evropski sud pravde, a kako kaže Reljanović, ” zamišljena je kao složeni mehanizam u kojem postoji glavni evropski tužilac, evropski tužioci i tužioci koju deluju u državama članicama, odnosno delegirani ili lokalni tužioci”.
Glavni evropski tužilac i evropski tužioci će raditi iz Luksemburga, dok će lokalni raditi u svojim državama ali biće podređeni “Luksemburgu”.
“Osnovna ideja je da lokalni tužioci budu najoperativniji. Oni rade na terenu, deo su pravosuđa država članica i , iako podređeni glavnom evropskom tužiocu, samostalni su u sprovođenju istraga i donošenju odluka koje se tiču krivičnih postupaka”, navodi.
To praktično znači da će lokalni tužioci moći da istražuju krivična dela koja se odnose na pronevere, nenamensko trošenje novca iz fondova EU i da pokreću krivične postupke pred nacionalnim sudovima država članica kako bi utvrdili krivičnu odgovornost počinioca.
On kaže da su oni su hijerarhijski podređeni Evropskom javnom tužiocu i moraju da izvršavaju njegove naloge – “on je taj koji se brine o tome kako ti tužioci funkcionišu”.
Ipak, objašnjava, posebno je zanimljivo da se lokalni tužioci istovremeno smatraju i delom nacionalnog pravosudnog sistema, te imaju identičan položaj u nacionalnom pravosuđu sa nacionalnim javnim tužiocima.
U tom delu uredbe, kaže, postoji nedoumica koju za sada uredba ne rešava a to je kakav će biti odnos tih javnih tužilaca prema državnom tužiocu.
“To će se verovatno rešiti drugim propisima kroz praksu u pojedinačnim slučajevima”, kaže Reljanović
Evropski tužioci mogu, ističe naš sagovornik, i na sopstvenu inicijativu pokrenu postupak, iako nisu dobili krivičnu prijavu već su na bilo koji drugi način došli do informacije da se potencijalno dogodilo nešto što bi moglo biti krivično delo.
Evropski javni tužilac će biti odgovorni Savetu, Komisiji i Parlamentu, i upravo ti organi će moći da pred Evropskim sudom pravde pokrenu postupak njegove smene. “Evropski sud pravde odlučuje o tome da li je Evropski javni tužilac prekršio pravila delovanja i da li je došao u situaciju da ne može više da obavlja svoju funkciju (kada je u pitanju bolest ili otme slično)”, ističe Reljanović.
Uredba koja danas stupa na snagu sugeriše da bi delegiranim nacionalnim tužiocima trebalo omogućiti i da izdaju Evropski nalog za hapšenje ili da mogu to da zatraže od Suda koji izdaje Evropski nalog za hapšenje.
“To će najverovatnije biti rešavano na nivou pojedinačnih slučajeva država članica a moguće i da će Evropska komisija rešiti to jedinstvenim propisom. Kako god da bude, delegirani tužioci će moći da utiču na izdavanje Evropskog naloga za hapšenje”, kaže Reljanović i dodaje da je to značajno jer podrazumeva da će oni moći da zatraže privođenje i onih lica koji se trenutno ne nalaze u državi u kojoj se odvija istraga.
Reljanović procenjuje da će biti potrebno oko tri godine da bi Kancelarija počela da funkcioniše.
Ako krene da sa radom pre nego što Srbija postane članica EU, Reljanović smatra, budući da je u poslednjih petnaestak godina Srbija zaključila veći broj sporazuma sa institucijama koje su nastale, da će i sa Kancelarijom Evropskog javnog tužioca zaključiti sličan sporazum.
“Moguće je da će u ograničenom kapacitetu Evropski javni tužilac moći da deluje i na istraživanje fondova koji se troše u Srbiji, što je svakako dobra vest jer se godišnje desetine, pa i stotine miliona evra nenamenski potroše prema saznanjima do kojih dođe Evropska komisija za suzbijanje prevara (OLAF)”, kaže Reljanović.