BEOGRAD – Evropski sistem za putne informacije i odobrenja (ETIAS), čije stupanje na snagu se očekuje 2020. godine za građane država sa bezviznim režimom sa EU, nije usmeren protiv proširenja i zemalja Zapadnog Balkana, kaže za Tanjug poslanik u Evropskom parlamentu Franc Bogovič.
“To je priča koja nema nikakve veze sa proširenjem, nego je bezbednosna mera, da bi i unutar EU bezbednosne službe znale ko je ušao, a ko izašao, da se na neki način predupredi kriminalni ili teroristički akt”, objašnjava Bogovič.
Kako je ranije rečeno u Briselu, ukoliko se predlog EK usvoji, građani zemalja sa viznom liberalizacijom, dobijaće dodatni dokumet, u važenju od pet godina, po ceni od pet evra za neograničen broj ulazaka u prostor Šengena.
Bogovič navodi da slična mera postoji i u Americi, gde takođe građani pri ulasku u SAD plaćaju 10 ili 12 dolara.
“To nema nikakve veze sa proširenjem, to važi za sve zemlje koje nisu članice EU”, naglašava Bogovič i dodaje da će tako da postojati lakša evidencija o ulasku i izlasku iz Unije.
Potvrđujući evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, Bogovič napominje i da zemlje kandidati jasno treba da pokažu da je žele.
“EU je najbolji put za Balkan. Nikad ne možemo reći da postoji samo jedan put, ima puteva na sve strane”, navodi on.
On kaže da njegova Slovenija nije početkom 2000. godine imala dileme kojim putem želi da ide, ali da sada ima više različitih globalnih igrača.
“I u vašu zemlju dolaze svi – iz Rusije, Kine, Turske, tako da se ponekad i u EU postavlja pitanje kojim će pravcem da nastavi Srbija”, navodi on.
Međutim, kako dodaje, kada se pogledaju ekonomski podaci, vidi se da je Srbija sve više okrenuta Evropskoj uniji.
“Mislim da u ovom pravcu treba i da nastavite”, rekao je on i dodao da je najvažnije da građani Srbije odluče kojim putem žele da idu.
Sa druge strane, kako kaže, posle migrantske krize 2015. godine Zapadni Balkan je mnogo više na agendi EU.
“Ja dolazim iz Evropske narodne partije (EPP) i naš predsednik Žozef Dol puno puta nam je kazao ”idite što više dole, upoznajte se sa situacijom, pričajte sa ljudima, i nađimo rešenje i za ovaj deo Evrope”.
Jasno je, primećuje, da tu ima i nekih “geostrateških nadmudrivanja i nadigravanja”, a zna se, dodao je, i da je Zapadni Balkan, a naročito Srbija geostrateški veoma značajna zemlja.
On je ponovio da bi EU trebalo da podrži ovaj region sa većom finansijskom pomoći, ilustrujući to podatkom da su članice EU u poslednjih 14 godina dobile 10 puta više novca nego Srbija.
“Ako Srbija ima mogućnost da do 2020. godine potroši 1,5 milijardu evra evropskog novca za razvoj, Bugarska ima 12 milijardi, Hrvatska oko 10 milijardi. I ako one 14 godina dobijaju toliko, to se vidi i u brojkama, a i u standardu ljudi”, rekao je Bogovič.
Takođe objašnjava da postoje mehanizmi po kojima zemlje mogu da dobiju novac za reforme i menjanje društva.
“Ponekad nećemo da čujemo za reforme, ali i vi i ja treba da se reformišemo, jer ono što smo znali 90-tih godina danas više ništa ne važi”, rekao je on.
Reforme, kako ističe, ne treba da budu nametnute spolja, već treba da se sprovedu da bi ljudi živeli bolje, ali i da bi se zaustavio odlazak mladih ljudi,kao i negativni demografski trend.
“U EU su postojali mehanizmi solidarnosti kojima smo pomogli članicama, a sad je red da se to primeni na zemlje Zapadnog Balkan”, objašnjava on.
Govoreći o izazovima sa kojima se suočava EU, Bogovič ističe da su trenutno najveći Bregzit, Katalonija, migracije.
“Bregzit je jedna od velikih priča. EU ima svog pregovarača za razgovore sa Britancima koji sad ne znaju šta hoće, kojim putem žele”, kaže on.
Sa druge strane, Brisel ima jasan stav – najpre dogovor o više od četiri miliona građana EU u Britaniji i Britanaca u EU, pitanje buduće granice između Severne Irske i Velike Britanije, kao i novac koji London treba da plati Uniji.
“Posle toga dogovorićemo se o budućoj saradnji”, rekao je on.
Osim toga, ima puno izazova i u debati o Evropi posle 2020 kada je reč o digitalizaciji, energetici, industrijalizaciji. EU kao tržište sa 500 miliona ljudi pokušava da se postavi u bolju poziciju u trci sa velikim globalnim igračima kao što su SAD, Kina, Rusija.
“Tu se stvari menjaju, dolaze novi igrači koji su sve jači i u EU posle Bregzita još više postaje jasno da će prosperitet zemalja biti mnogo veći ako budemo jedinstveni u Uniji i ove velike probleme zajedno rešavali za dobrobit građana EU”, zaključio je on.