BRISEL – Bugarska danas preuzima od Estonije šestomesečno rotirajuće predsedavanje Evropskoj uniji, a evropska perspektiva Zapadnog Balkana jedan je od prioriteta te zemlje, koja je pre 10 godina postala članica EU.
To će, inače, biti prvi put da Bugarska predsedava EU, što je, kako se ističe u Sofiji, velika čast, ali i odgovornost.
Bugarska u Programu prioriteta predsedavanja, koji je početkom prošlog decembra odobren na Savetu ministara, navodi da je njen cilj da odgovori na “realne potrebe građana Evrope”, kao i da “izazove pretvori u mogućnosti”.
Među četiri prioriteta bugarskog predsedavanja je i evropska perspektiva Zapadnog Balkana i njegovo povezivanje.
“Kada govorimo o ujedinjenoj Evropi, ne smemo da zaboravimo da je Zapadnom Balkanu potrebna jasna evropska perspektiva i povezanost među zemljama tog regiona, kao i sa zemljama članicama EU. Ambicija bugarskog predsedavanja je postizanje jasnog akcionog plana sa svakom od tih zemalja, ne stvaranjem nerealnih očekivanja, već kroz konkretne korake”, navodi se u Programu bugarskog predsedavanja.
To je, kako se ističe, put ka dugotrajnom miru, bezbednosti i prosperitetu regiona. Cilj je povezivanje zemalja Zapadnog Balkana – digitalno, obrazovno, kao i u oblastima saobraćaja, energetike.
Bugarska obećava da će raditi na predstavljanju opipljive evropske perspektive za sve zemlje Zapadnog Balkana, sa naglaskom na jačanju regionalne saradnje i unapređenju dobrosusedskih odnosa.
Kao dokaz toga jeste i namera Bugarske da organizuje samit EU-Zapadni Balkan u maju u Sofiji.
Premijer Bugarske Bojko Borisov je, govoreći o evropskoj integracije Zapadnog Balkana kao jednom od prioriteta predsedavanja njegove zemlje EU u prvoj polovini 2018, istakao da je “sada prava prilika da se preuzmu konkretni koraci”.
Borisov je ukazao da je ta mogućnost sada otvorena jer će Austrija i Rumunija preuzeti predsedavanje posle Bugarske, a te zemlje su, kako je kazao, upoznate sa regionom.
Tokom poslednje posete Beogradu, gde je boravio zajedno sa premijerima Grčke i Rumunije, Aleksisom Ciprasom i Mihaijuom Tudoseuom, Borisov je istakao da Balkan nije samo geografski deo Evrope, već neotuđvi deo evropske ideje.
On je tada poručio EU da sa Srbijom, Rumunijom, Grčkom i Bugarskom ima bezbedan i predvidljiv Balkan koji neće praviti problem. Istakao je da je optimista da će i zemlje Balkana koje još nisu u EU, ostvariti napredak na evropskom putu, jer evropske integracije nema alternativu.
Ministarka odgovorna za predsedništvo Bugarske Lilijana Pavlova je krajem prošle godine u Briselu rekla da su sva četiri prioriteta predsedavanja – evropska budućnost, bezbednost i stabilnost, evropska perspektiva Zapadnog Balkana i digitalna ekonomija jednako važna, ali da će akcenat biti na evrointegracijama Zapadnog Balkana.
Pavlova je navela i da Zapadnom Balkanu neće biti davane lažne nade na putu ka članstvu u EU, već perspektiva i podrška pošto, kako je naglasila, Evropa i evropski projekat nisu potpuni bez Zapadnog Balkana.
Bugarska će, prema njenim rečima, “pogurati” više infrastrukturnih i energetskih projekata da bi približila zemlje Zapadnog Balkana EU kada u prvoj polovini naredne godine bude predsedavala Savetom EU.
Pavlova dodaje da Bugarska, međutim, ne može da obeća brži pristup EU zemljama regiona.
“Svakako ne želimo da dajemo lažne nade. Međutim, kada ih podržimo kroz projekte i investicije, kada se osete kao deo evropske porodice, u stvarnosti, to je evropska perspektiva o kojoj pričamo”, rekla je Pavlova.
Bugarska predsedavanje EU preuzima pod sloganom “Ujedinjeni smo snažni”, ističući da će raditi na jedinstvu zemalja članica, kao i evropskih institucija.
“Evropa će sutra biti onakva kakvom je danas napravimo. Danas je vreme za izgradnju jače, bezbednije i solidarnije Evropske unije. Građani Bugarske i EU od nas očekuju da iznađemo konkretna rešenja na konkretne probleme”, stoji u Programu bugarskog predsedavanja.
Bezbednost i stabilnost u snažnoj i ujedinjenoj Evropi je još jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja. U tom kontekstu pominje se politika prema migrantima, kao i da će se raditi na dugotrajnim i pravičnim rešenjima u oblasti azilantske politike.
Pažnja će biti usmerena na jačanje bezbednosti građana EU, jačanje kontrole granica i efikasnije upravljanje migracijama.
Treći prioritet je budućnost Evrope i mladi – privredni rast i društvena kohezija, gde se navodi da je važno da ekonomije zemalja članica i dalje beleže rast i da sve učestvuju u debati o reformama evrozone, bez obzira da li su njene članice ili ne.
Kao četvrti prioritet navedena je digitalizacija ekonomije i veštine za budućnost, gde se ukazuje da je uloga Evrope u svetu koji se brzo razvija direktno povezana sa konkurentnošću evropske privrede.
Akcenat će biti na konkurentnosti, jedinstvenom digitalnom tržištu, podsticaju preduzetništva.
Posle Bugarske, od 1. jula 2018. godine, predsedavanje EU preuzima Austrija. Potom će se do kraja decembra 2020. godine, po principu rotacije, smenjivati Rumunija, Finska, Hrvatska i Nemačka.