Sedam organizacija civilnog društva koje se bave evrointegracijama je pozvalo Vladu Srbije da započne ozbiljan društveni dijalog o stanju demokratije u zemlji. Sena Marić iz Centra za evropske politike i Nikola Burazer sa portala European Western Balkans smatraju da se svaka kritika predstavlja kao napad na vladu i opoziciono delovanje.
Povodom objavljivanja izveštaja organizacije Fridom haus “Zemlje u tranziciji”, u kome je Srbija prvi put posle 17 godina svrstana u kategoriju “hibridnih režima”, umesto u demokratske države, nevladine organzacije su izrazile ozbiljnu zabrinutost za stanje demokratskih institucija u Srbiji.
Nevladine organizacije poručile su Vladi Srbije da ozbiljno shvati ove ocene i uloži napor za obezbeđivanje uslova za unapređenje demokratije i slobode medija u zemlji.
“Nismo mi zvali vladu u dijalog, pozvali smo da pokrene dijalog u društvu, umesto što dovodi u pitanje relevantne izveštaje organizacija. Svima je jasno da demokratija doživljava pad, to se može zaključiti iz svakog izveštaja. indeks demokratije govori o padu, jasno je iz svih izveštaja da demokratija pada. Organizacije civilnog društva upozoravaju na iste tendencije i slažu se sa onim što govori Fridom haus. Evropska komisija ima sve oštrije stavove kada je u pitanju stanje demokratije, čuju se kritički tonovi kada je u pitanju sloboda medija”, poručuje Nikola Burazer.
Marić dodaje da organizacije pozivaju na širi društveni dijalog s obziorm da, kako navodi, naše političke elite kritiku doživljavaju kao ličnu uvredu i od konstruktuvnih kritika prave neprijatelja.
“To antagonizovano društvo je jako opasno. Pandemija samo pojačava tendencije koje postoje u društvu, vidimo da se polarizuje i zato apelujemo”, kaže Marić.
“Svaka kritika se predstavlja kao delovanje protiv vlade i opoziciono delovanje. Posmatra se kao napad na vladu i odgovara se na način koji nije primeren. Da se promeni odnos prema kritici koja dolazi, u situaciji smo gde se svaka kritika predstavlja kao političko delovanje”, dodao je Burazer.
On kaže da su NVO reagovale i dodaje da ne mogu da utiču na to šta će vlada da uradi.
“Odnos prema civilnom sektoru je promenljiv, uglavnom je negativan, ali su postojali primeri dobre saradnje. Nije u pitanju dijalog sa civilnim društvom, već društveni dijalog šire kategorije”, kaže Burazer.
Govoreći o odnosu vlasti prema EU i onoga što dolazi iz Unije, Sena Marić je rekla da je EU složena organizacija i da od različitih predstavnika dolaze različite poruke.
“Jednu težinu imaju evroposlanici, druge će poslati komesar za proširenje i u tome često vidimo problem. I civilno društvo i građani su se sa pravom osećali iznevereno i videli su to ponašanje kao licemerno. Ne deluje mi zato iznenađujuće jer se naše vlasti oglušavaju o poruke iz EU, jer će naći neke saveznike koji će ih podržati u tom ponašanju”, objasnila je Marić.
Srbija nije lider u urušavanju demokratije na Zapadnom Balkanu, već je prema izveštaju Zemlje u tranziciji za 2020. godinu država s najvišim stepenom demokratije u regionu, navodi se u u odgovoru Vlade Srbije na izveštaj nevladine organizacije Fridom haus, koji je premijerka Ana Brnabić uputila predsedniku te organizacije Majklu Abramovicu.
“To je predstava za javnost, kao poruka da su ocene poroizvod nečijih grešaka a ne jer smo nazadovali. Zanemaruju se dve činjenice. Prvo da je Srbija i pre gubitka boda već bila na pragu iznad hibridnih režima, to je bila samo kap koja je prelila čašu, nije samo tih 0,25 bodova. Indeks demokratije ne daje ništa bolju sliku. Govori se o autoritarnim tendencijama, slobodi medija. Ne bih ozbiljno shvatao taj odgovor”, rekao je Burazer.
“Fridom haus ima četiri kategorije koje klasifikuju demokratske države ili države u tranziciji. Konsolidovane demokratije, polukonsolidovane demokratije, bili smo tu 17 godina pri dnu, zatim hibridni režim koji znači da iako postoje institucije, u praksi one nisu funkcionalne i pokazuju tendenciju autoritarizma”, dodala je Marić.
Komentarišući odlaganje izveštaja Evropske komisije, Marić kaže da joj je žao što je do toga došlo, jer bi, smatra, to bio dodatan pritisak na vlast jer bi ukazao na alarmantno stanje.
“Ne verujem da će biti blaži, a postoje dokazi da ne treba da bude blaži. U oblastima koje se tiču vladavine prava i slobode medija ne očekujem pozitivniji ton, ni u ostalim ne vidim da će biti velikih pomaka”, smatra ona.