Civilno društvo u borbi protiv korupcije – iskustva iz „stare“ Evrope

Konferencija "Prevencija i borba protiv korupcije”; Foto: European Western Balkans

BEOGRAD – Da postoje brojni izazovi OCD u borbi protiv korupcije, ne samo u Srbiji već u starim članicama Evropske unije ali da se stalno iznalaze nova rešenja za prevenciju i borbu, moglo se čuti na panelu o ulozi civilnog društva u sprečavanju korupcije, a podeljena su iskustva iz Francuske, Slovenije, Slovačke i Srbije.

Panel diskusija je organizovana u okviru međunarodne konferencije “Prevencija i borba protiv korupcije”, koja je održana od 3. do 5. novembra 2019. godine u organizaciji Ministarstva pravde, a pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije i uz finansijsku podršku Evropske unije.

U diskusiji su učestvovali Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije u svojstvu moderatora, Fransis Valerijan iz Transparency International Francuske, Simona Habič, nezavisni ekspert i bivša predsednica Transparency International Slovenije i Zuzana Petkova, direktorka Fondacije „Zaustavimo korupciju“.

„Za postojanje monitoringa neophodan je delotvoran pristup inormacijama“

Nemanja Nenadić je upoznao učesnike sa pravnim okvirom za osnivanje i rad organizacija civilnog društva u Srbiji i njihovom ulogom u monitoringu, javnom zagovaranju, a istakao je i značaj medija u borbi protiv korupcije.

“Da bi postojao delotvoran monitoring potreban je delotvoran pristup informacijama i tu je značajna dosledna primena zakona iz ove oblasti “, rekao je Nenadić.  On je istakao da određena istraživanja ne mogu biti obavljenja u punom obimu bez poštovanja zakona koji uređuje ovu oblast, a kao primer je naveo istraživanje o primeni Zakona o javnim preduzećima.

„Dokumentaciju za ovo istraživanje je trebalo da dobijemo od samih javnih preduzeća, jer se tu vidi da li su vođeni razgovori sa kandidatima i da li se postupalo u skladu sa svim procedurama“, naveo je Nenadić i dodao da pravo na slobodan pristup informacijama često nije poštovano u praksi.

Što se tiče javnog zagovaranja, Nenadić je istakao važnost dvosmernosti komunikacije i spremnosti javnih vlasti da razmatraju predloge koji dolaze od strane građana i civilnog društva.

„Ovde nema zakonske obaveze za razmatranje predloga, osim ako predlozi nisu formalno upućeni tokom javne rasprave. Međutim,  u praksi ima mnogo situacija gde rasprave nisu održane ili izveštaji sa rasprava nisu potpuni“, rekao je Nenadić.

On je naglasio i važnu ulogu medija, s obzirom na to da ukoliko nema medija koju su spremni da govore o slučajevima korupcije, šansa da ovakve informacije dođu do građana su jako male.

Govoreći o istorijskom iskustvu Francuske u borbi protiv korupcije i evoluciji politika u ovoj oblasti ali i doprinos koji su organizacije civilnog društva dale kako bi se stanje unapredilo, Fransoa Valerijan je istakao da je Francuska prošla dug razvojni put u prethodnih 40 godina.

„Ako se vratimo u osamdesete godine prošlog veka, korupcija u Francuskoj je bila raširena. Postojala je ustaljena praksa da su privatne kompanije finansirale političke kampanje i davale poklone političarima, a za uzvrat su dobijali javne ugovore“, rekao je Fransis Valerijan.

Valerijan je dodao i da je prvi korak ka smanjenju korupcije na visokom nivou bilo to što je uvedeno ograničenje i kontrola na sredstvima koja se troše u političkim kampanjama.

On je objasnio da Francuska istorija borbe protiv korupcije obiluje brojnim aferama do današnjeg dana. Kao primere naveo je „Karači“ aferu početkom 2000. godina, zatim postupak koji se vodi protiv  bivšeg predsednika Nikole Sarkozija za potrošnju sredstava preko dozvoljene granice u sklopu političke kampanje 2012. godine, zatvorsku kaznu za ministra finansija Žeroma Kaizaka u administraciji Fransoa Olanda, za poresku utaju 2016. godine.

Značajan postupak koji se vodi protiv bivšeg premijera i predsedničkog kandidata Fransoa Fijona zbog optužbi da je supruzi i deci tokom dugog vremenskog perioda osiguravao nepostojeće poslove u Parlamentu Francuske.

„Korupcija je osamdesetih i devedesetih godina bila izražena u javnom sektoru, međutim danas glavni izazovi dolazi iz privatnog sektora“, naglasio je Valerijan.

Zbog toga je 2017. stupio na snagu zakon SAPIN II, koji je donet posle opsežne javne rasprave, a predviđa da kompanije moraju da uspostave anti-korupcijske programe kako bi identifikovale i izbegle korupcijske rizike.

„Ovim zakonom je kreiran i registar lobista koji nastoje da utiču na akte zakonodavne i izvršne vlasti, a svi sastanci sa lobistima moraju biti registrovani. Ovim zakonom u lobiste nisu uvršteni sindikati i verske zajednice“, napomenuo je Valerijan.

Kao izazove za civilno društvo u predstojećem periodu naveo je implementaciju pomenutog zakona, jačanje istražnih i pravosudnih resursa, otkrivanje ilegalnih prihoda političara i uspostavljanje javnog registra političara koji su stvarni vlasnici kompanija, što je i obaveza Francuske da učini do 2020. godine u skladu sa evropskom direktivom.

Za borbu protiv korupcije neophodna saradnja svih segementa društva

Simona Habič, nezavisni ekspert i bivša predsednica Transparency Slovenia, istakla je da je korupcija fenomen koji postoji u svim zemljama sveta, a da svuda ima različitu forme osvrnuvši se na probleme sa kojima se suočava civilno društvo u Sloveniji u borbi protiv korupcije.

„Pre naše organizacije nije bilo OCD koje su se bavile borbom protiv korupcije. U Sloveniji postoji problem što se najveći broj OCD finansira iz državnog budžeta i na taj način oni predstavljaju produžetak Vlade, što je Transparency International Slovenia želela da izbegne“, istakla je Habič.

Ona je dodala da je za OCD veoma važno da ostvaruju saradnju sa različitim segmentima društva – političarima, uzbunjivačima, privatnim sektorom, medijima, drugim OCD.

„Primer dobre prakse predstavlja i potpisivanje memoranduma o saradnji OCD sa institucijama koje se bave sličnim aktivnostima, kao što su anti-korupcijska tela“, zaključila je Habič.

Ona je rekla i da je jako važno da se sarađuje sa IT sektorom na izradi alata kojim se mogu dobijati informacije važne za prevenciju korupcije, kao što je softver za monitoring poslaničkih aktivnosti koji trenutno postoji u Sloveniji.

Zuzana Petkova je predstavila rad fondacije „Zaustavimo korupciju“ koji se tiče promene zakonodavstva, zaštite uzbunjivača, kontrole javnog prihoda i podizanje svesti o problemu korupcije u društvu.

„Za borbu protiv korupcije, veoma je važno da organizacije civilnog društva izgrade mrežu i izvan prestonice države“ rekla je Petkova.

Da prostor za slobodno delovanje istraživačkih novinara koji se bave korupcijom nije ni malo lak, čak ni u jednom zemlji Evropske unije kakva je Slovačka, svedoči ubistvo Jana Kucijaka, novinara koji je istraživao slučajeve korupcije i utaje poreza i njegove verenice Martine Kušnjirove 2018. godine.

„Za njegovo ubistvo je optužen je poznati biznismen o kome je Kucijak pisao, blizak krugovima vladajuće partije Smer, sudija i vrha policije“, istakla je ona.

Reakcije vlasti na proteste građana povodom ubistva bile su takve da je premijer optužio Džordža Soroša za širenje propagande i pretio ukidanjem finansiranja za OCD, objasnila je Petkova.

Ona je dodala da ono što je pozitivno iz ovog slučaja jeste da je pažnja javnosti skrenuta na veze političara i kriminalnih krugova, da su brojni ministri podneli ostavke, ali i da su uvedena ili se razmatraju brojne promene u radu policije i pravosuđa.

„Promenjena su pravila za izbor šefa policije, koja su sada znatno transparentnija, a u toku je i promena postupka izbora javnih tužioca, kako bi se smanjio uticaj izvršne vlasti, i formiranje nezavisne institucije za zaštitu uzbunjivača“, rekla je ona.

Petkova je zaključila i da je poverenje građana u OCD u Slovačkoj veće u odnosu na nepoverenje, prema poslednjim istraživanjima.