BEOGRAD – Nova Strategija proširenja koja je juče predstavljena u Evropskoj komisiji predstavlja snažan pozitivni signal kojim se potvrđuje namera EU da se sveobuhvatnije posveti našem regionu u narednom periodu, poručuju iz Centra za evropske politike (CEP).
Ovaj pozitivni signal upućen je na četiri adrese, kaže Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora CEP-a, i to građanima regiona, regionalnim liderima, investitorima, ali i ostalim državama, ne samo u regionu već i evropskim kao i onima izvan EU.
Strategija je, kako kaže, istakla i značaj ekonomskog razvoja, primene evropskih propisa i standarda, kao i regionalne saradnje i pomirenja.
Majstorović u saopštenju za medije CEP-a navodi i da Strategija pominje brojne nove inicijative, među njima i postepeno povećavanje pretpristupne pomoći kako se države budu primicale članstvu, dupliranje sredstava za obrazovni program Erasmus plus.
Među novinama su i podrška osnivanju novih preduzeća i razvoj preduzetništva, pružanje garancija investitorima, podrška zapošljavanju i socijalnim reformama, podrška razvoju regionalnog ekonomskog prostora, ali i podrška postepenom smanjenju roming tarifa, kao i veća finansijska podrška intrastrukturnim projektima i Regionalnoj kancelariji za mlade.
“Strategija poziva sve vlade u regionu da u cilju upoznavanja građana sa neophodnim novinama u procesu pristupanja EU unaprede javni dijalog i komunikaciju sa građanima o ovom procesu. Vlade takođe treba da obezbede da civilno društvo može aktivno da učestvuje u procesu reformi i kreiranja politika, npr. kroz uspostavljanje inkluzivnog strukturisanog dijaloga o prioritetima reformi”, navodi se u saopštenju.
U tom smislu neophodno je da vlade pomognu jačanje kapaciteta civilnog društva, a politički lideri se pozivaju da svojim primerom doprinesu razumevanju značaja pomirenja, nastavku neophodnih reformi i poboljšanju saradnje u regionu.
Majstorović objašnjava i da su države članice EU pozvane da upoznaju svoje građane sa argumentima za pristupanje novih članica, s obzirom da se na taj način osnažuje i sama Evropska unija.
Sena Marić, programska menadžerka u CEP-u, međutim, pojašnjava da će stupanje u članstvo 2025. godine zavisiti ne samo od brzine i kvaliteta kojima će Srbija ispuniti potrebne uslove, već i od rešavanja osetljivih pitanja unutar EU po pitanju njene efikasnosti i funkcionisanja.
“Moramo biti svesni da bi po planu ,Srbija u EU 2025” značilo da pregovore treba da završimo 2023. godine. Pet godina je, dakle, pred nama, a to nije puno imajući u vidu koliko posla imamo. Srbija mora da sagleda svoje trenutne kapacitete i što pre osmisli plan kako će postići rezultate u zadatim rokovima. Takođe, Srbija već mora da razmišlja i kako će se dodatno diplomatski angažovati i obezbediti podršku članstvu i svim ostalim državama članicama”, napominje Marić.
Ona naglašava da Strategija nije obavezujući dokument, već da samo pruža smernice za dalje postupanje Unije u politici proširenja, gde, kako navodi, osim u domenu budžetskih pitanja isključivu ulogu u donošenju odluka imaju države članice.
“Materijalizacija konkretnih mera predviđenih u Strategiji će, dakle, prvenstveno zavisiti od dogovora i podrške država članica”, maglašava Marićeva.
Ohrabaruje, kako primećuje, obraćanje državama članicama, odnosno to da EU politiku proširenja na Zapadni Balkan vidi kao deo sveopštih napora da se EU učini jačom do 2025. godine i da pristupanje ovog regiona Unija smatra svojim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesom.
Tako Strategija, pored brojnih mera u cilju bržeg napretka zemalja Zapadnog Balkana, navodi i mere za povećanje spremnosti same EU da nove države primi, kažu iz Centra za evropske politike.
Strategija takođe, kako napominju, a poučena negativnim iskustvom, predviđa i uvođenje obavezujućeg mehanizma kojim bi se sprečilo da nove države članice blokiraju očekivane u procesu pristupanja.
Kao uslove i glavne prepreke čanstvu srbije u CEP-u vide vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom.
Smatraju zato da će za uspešan nastavak pregovora biti potrebno da se pripreme revidirani akcioni planovi koji će na realan način postaviti osnove za ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 i nastavi dijalog sa Prištinom.
Oblast vladavine prava, kako navode, i dalje je veoma problematična u čitavom regionu i dokument, objašnjavaju, koristi veoma “oštar jezik” po tom pitanju, te planira uvođenje novih mehanizama koji bi osigurali delotvornije praćenje i ocenjivanje postignutih rezultata.
Osim vladavine prava ističu se još značaj ekonomskog razvoja, primene evropskih propisa i standarda, regionalne saradnje i pomirenja.
“U cilju pružanja podrške promenama u regionu Evropska komisija će uspostaviti šest vodećih inicijativa u oblastima vladavine prava, bezbednosti i migracija, ekonomskog i socijalnog razvoja, povezivanja u oblasti transporta i energetike, digitalizacije i pomirenja i regionalne saradnje”, navodi se u saopštenju Centra za evropske politike, koji je analizirao Strategiju za proširenje EU usvojenu juče u Strazburu.