BRISEL – Evropski parlament radi na usvajanju rezolucije koja poziva na preispitivanje i jaču kontrolu finansiranja nevladinih organizacija (NVO) novcem iz EU budžeta.
Od Evropske komisije traži se da se uvedu jasna, sveobuhvatna i transparentna pravila o tome kako, koliko i tačno u koju svrhu NVO dobijaju novac evropskih poreskih obveznika.
Nacrt izveštaja Odbora za bužetski nadzor u EP o kontroli finansiranja NVO iz EU budžeta traži uvođenje jedinstvene kontrole na osnovu koje bi Evropska komisija, Revizorski sud i Odbor za bužetska pitanja mogli da prate, razmatraju i izveštavaju o aktivnostima pojedinačnih NVO, kao korisnika EU donacija.
U nacrtu teksta izveštaja, koji bi trebalo da bude izglasan u formi rezolucije, EP ukazuje na činjenicu da je 2105. godine iz EU bužeta izdvojena 1, 2 milijarde evra za finansiranje NVO.
Najveći deo tih sredstava, preko 90 odsto namenjen je okviru programa ”Globalna Evropa” koji služi za podršku privrednom rastu i razvoju najmanje razvijenih EU zemalja i regiona i razvoju međuregionalne saradnje. Po četiri odsto izdvojena su za kategorije “Održivi razvoj u okviru prirodnih resursa” i “Bezbednost i državljanstvo”, a samo 0,4 procenta za “Pametan i sveobuhvatan rast”.
Izvešataj Odbora za budžetsku kontrolu EP govori i o tome da je pri dodeli sredstava nečesto favorizovan samo mali broj NVO, kao i da procedure za dobijanje EU fondova idu na ruku većim organizacijma dok su manje NVO neretko zapostavljene.
Istovremeno, ocenjuje se da ne postoji efikasna kontrola Evropske komisije nad daljom potrošnjom jednom dodeljenih sredstava za NVO. Iako evropski poslanik iz redova nemačkih konzervativaca Markus Piepr u svom predlogu rezolucije o kontroli finansiranja NVO navodi ” značajan doprinos NVO u donošenju političkih odluka” i naglašava podšku ” dodatnog javnog finasisranja u oblastima socijalne politike, zaštite prirodne sredine i razvoja”, njegov izveštaj u najvećoj meri odnosi se na kritiku dosadanjih procedura u dodeljivanju EU novca namenjenog za rad nevladinog sektora.
On poziva na punu transparentnost i dostupnost informacijama o tome kako se ulaže i troši evropski novac namenjen NVO.
“Poziva se na izmenu direktiva za javne nabavke na takav način da organizacije imaju pravo na finansiranje samo ako raspolažu dokazivim činjenicama, da primaoci, pre nego što dobiju sredstva, omoguće Evropskoj komisiji i Sudu revizora provere po principu slučajnog uzorka, da se odbaci bilo kakvo finansiranje organizacija koje dokazano šire neistine i/ ili čiji ciljevi su u suprotnosti sa osnovnim vrednostima Evropske unije, demokratije, ljudskih prava i/ili strateškim privrednim i bezbednosnim političkih ciljeva institucija Evropske unije”, navodi se u jednom od paragrafa nacrta izveštaja o kontroli finansisiranja NVO iz EU budžeta.
Evropska komisija poziva se da uvede jedinstven i harmonizovan sistem transparentnosti, nadzora i kontrole donacija. Poziva se na izgradnju jedinstvenog sistema podataka i upravljanja donacijama, koji bi služio i kao podrška potencijalnim korisnicima sredstava za prijave i proces aplikacija.
Istovremeno, od Komisije se traži da uvede pojednostavljene porocedure za manje NVO koje se često nalaze u neravopravnom položaju prilikom apliciranja za evropske fondove u odnosu na velike organizacije.
Takođe, od Evropske komisije, kao izvršnog organa EU, traži se da NVO koje apliciraju za EU donacije, podvrgne “jasnim i za sve istim kriterijumima” sa ciljem regulisanja njihovih podobnosti za dobijanje novca iz EU fondova.
Pored informacija o EU donacijama NVO, EP traži i kontrolu informacija o zaposlenima u tim organizacijama, međusobnoj povezanosti NVO, dokaz o upisu u EU registar transparentnosti, eventualnim drugim donatorima i visini njihovih doniranih sredstava, ali i o broju i vrsti lobističkih konatakata koje je određana NVO imala sa Evropskom komisijom i članovima Evropskog parlamenta.
Istvremeno, od Evropske antikorupcijske agencije očekuje se da efikasnije identifikuje, obelodani i kazni one NVO za koje se dokaže da su zloupotrebile finansijska sredstava dobijena iz EU fondova.