Deo teksta je prvobitno objavljen u listu Danas.
U Zagrebu se je u 21. i 22. novembra održan redovni izborni kongres Evropske narodne partije (EPP), na kome je izabrano novo rukovodstvo te evropske stranke. Na kongresu je bivši lider poljske opozicione Građanske platforme i bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izabran je za predsednika EPP, dok su se među 10 potpredsednika stranke našla i imena poput nama poznatih Dejvida Mekalistera i Johanesa Hana.
EPP okuplja partije desnog centra i hrišćansko-demokratske orjentacije do blage desnice, i predstavlja najveću evropsku stranku koja je na vlasti u što u potpunosti ili u koaliciji u više od 15 država članica EU. Od partija regiona, sem hrvatskog HDZ-a koji je punopravni član, pridružene članice ove partije su i HDZ BiH, PDP Mladena Ivanića, SDA Bosne i Hercegovine, makedonski VMRO-DMNE, albanska Demokratska partija, kosovski LDK, dok Srbiju predstavljaju SVM i SNS.
Kongres je obeležio i posebni panel o Zapadnom Balkanu, kao svojevrsni uvod u hrvatsko predsedavanje EU i već dugo najavljivani samit EU-Zapadni Balkan koji će se održati u maju 2020. Kongres je uslovio rezoluciju o snažnoj podršci nastojanjima naših suseda Albanije i Severne Makedonije na njihovom evropskom putu, dok je skoro svaki od govornika kongresa snažno kritikovao poslednje poteze predsednika Francuske Emanuela Markona.
I dok Savez vojvođanskih Mađara kao spona SNS i FIDES-a nije izostao sa kongresa, od vladajućih partija Srbije i Mađarske ni traga ni glasa na u Zagrebu. Po rečima domaćina kongresa Andreja Plenkovića, suspendovani FIDES nije ni bio pozvan na skup, dok razloge za izostanak SNS-a i njenog predsednika Aleksandra Vučića ne verujem da je iko od lidera pokušao da razume.
Kongres je za proleće najavio istražni dokument kojim bi se konačno rešilo pitanje članstva mađarskog FIDES-a. Zanimljiva je činjenica da sem stožera poljske opoziceije – Građanske platforme, koja je skoro osam godina bila na vlasti sa premijerom Tuskom, druge višegradske zemlje nisu reprezentovane značajnim partijama. Zanimljivo je da Slovačku u EPP predstavlja omanja opoziciona i vanparlamentarna SPOLU, iz koje dolazi naš EP izvestilac Vladimir Bilčik.
Dok su domaći mediji od dešavanja sa kongresa (u negativnom kontekstu) citirali samo realnu ocenu lidera HDZ-a da je Hrvatska za isto vreme ispregovarala sva poglavlja dok je Srbija nije stigla ni na pola svog evropskog puta, ono što je malo ko od domaćih medija primetio, bilo je da je EPP kongres usvojio je Rezoluciju o Albaniji u kojoj vrlo snažnim rečnikom prepoznaje duboku političku krizu u ovoj zemlji.
U tekstu rezolucije, EPP više puta pozvao vladu te zemlje i opozicione stranke da se usredsrede na napore kojima bi se kriza u toj zemlji prevazišla koz politički dijalog. Takođe EPP poziva sve političke partije na reformu izbornog procesa po preporukama ODHIR-a koja će tako dovesti do fer izbora, a da su takvi izbori važan uslov na putu Albanije prema Evropskoj uniji. EPP podvlači da je potrebno mnogo više političke volje da implementaciju prepreka ODHIR od one koje je do sad pokazana od strane Albanske vlade.
Rezolucija prepoznaje aktivnosti koje se tiču kupovine glasova, ali i učešća kriminalnih struktura u izbornom procesu. Povlači se da je takvo ponašanje aktera političkih procesa neprihvatljivo i da ni malo nije u skladu sa evropskim standardima kojima načelno teži Vlada Albanije. EPP izražava i ozbiljnu zabrinutost oko činjenice da se na izborima kandiduju, bivaju izabrane ili postavljene na javne funkcije osobe koje poseduju kriminalne dosijee.
Na kraju ove Rezolucije EPP poziva vlast u Albaniji da što pre uspostavi strukture za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i to da se privedu pravdi sudije i tužioci kojima je u procesu vetiranja (uspešna priča reforme pravosuđa koji je tabu za domaću javnost) otkrivene nedozvoljene radnje.
Zanimljivo je da Rezolucija EPP-a poziva Ustavni sud Republike Albanije da što pre donese konačnu odluku o legalnosti spornih lokalnih izbora koji su se u toj zemlji održali u junu 2019. godine, a koje je opozicija, na čelu sa Demokratskom partijom bojkotovala. To su isti oni lokalni izbori koje su provladini mediji u Srbiji već proglasili legitimnima i uzimaju ih za primer neuspelog bojkota, iako je na njih izašlo u proseku 30% građana Albanije (od samo 10% u Skadru, do 38% u nekim seoskim oštinama).
Srećom pa SNS kao pridružena članica EPP nema pravo gasa pa ne bi morali da dižu ruku za Rezoluciju koja skoro u više od dve trećine do 10 svojih članova može u potpunosti biti primenjena na srpski slučaj duboke političke krize koju još niko od evropskih zvaničnika javno nije objavio.
Možda je lider DP Albanije Ljuljzim Baša uvideo da je EPP kongres dobra platforma da se čuje o realnom stanju u njegovoj zemlji i izvrši pritisak za dakako potreban dijalog sa Edijem Ramom liderom suparničke Socijalističke partije. Sada je red na domaće opozicione lidere da se ugledaju na Bašu, ali i na Evropsku partiju socijalista (PES) i Evropskih savez liberala i demokrata (ALDE) da razmisle da li je i u slučaju Srbije potrebna jedna ovako snažna poruka druge dve najveće evropske partije u vidu rezolucije ili bar saopštenja za javnost.