BEOGRAD – Proces pregovora Srbije i EU nije dovoljno iskorišćen za sprovođenje reformi zato što nedostaju politička volja i posvećenost da se reforme sprovedu. Srbija nije postigla dovoljno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformi pravosuđa i u dijalogu sa Prištinom. Srbija nema ni konzistentnu strategiju ekonomskog rasta, a najveći deo uočenog napretka zemlja je ostvarila pre početka pristupnih pregovora.
Ovo su neki od zaključaka panel diskusije koju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert (FES) i portal European Western Balkans (EWB), na temu evropskih integracija Srbije i stanja u otvorenim poglavljima 5, 17, 23, 24, 30, 32 i 35 i privremeno zatvorenim poglavljima 25 i 26.
Glavni urednik EWB Nemanja Todorović Štiplija uveo je u diskusiju navodeći da postoji nedostatak entuzijazma za proces EU integracija u Srbiji.
„U Albaniji postoji veliki entizijazam za proces EU integracija, za koji sam primetio da u Srbiji više ne postoji“, istakao je Štiplija.
Srbiji potrebna Strategija ekonomskog rasta
Govoreći o ekonomskoj i monetarnoj politici kao delu Poglavlja 17, univerzitetski profesor Marko Malović rekao je da su ključni akteri u ovoj oblasti Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede i Zavod za statistiku Srbije.
Takođe je rekao da Srbiji nedostaje konzistentna strategija rasta.
„Ambicija EU za članstvo sama po sebi ne može biti efikasna strategija ekonomskog rasta i isto važi za fiskalnu konsolidaciju i shemu subvencija za direktna strana ulaganja“, objasnio je Malović i dodao da strategija industrijske politike i strategija pametne specijalizacije pružaju samo tračak nade.
Kvalitet obrazovanja se nije mnogo poboljšao
Govoreći o Poglavlju 25 (Nauka i istraživanje) i Poglavlju 26 (Obrazovanje i kultura), Ana Vušurović Lazarević iz Centra za obrazovne politike rekla je da su to samo dva poglavlja koja su privremeno zatvorena.
„Sadržaj ovih poglavlja u nadležnosti je država članica i u pravnoj tekovini nema pravila koja se prenose [na zemlje kandidate]. Sadržaj poglavlja ne obuhvata čitave sisteme, ali obuhvata mešavine politika za koje je EU zainteresovana sa postavljenim ciljevima i pokazateljima“, rekla je Vušurović Lazarević.
GMO – najveći izazov u pregovorima o Poglavlju 30
Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom), koje se bavi usklađivanjem sa politikom EU o spoljnoj trgovini, sadrži obaveze koje se direktno primenjuju bez usvajanja većeg dela pravne tekovine. Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji glavna je obaveza i izazov, rekao je Igor Novaković iz ISAC fonda.
„U Srbiji ne postoji politička volja da se otvori pitanje genetski modifikovanog organizma, što je deo multilateralnih pregovora. Srbija, naime, zabranjuje GMO proizvode zakonom iz 2009. godine, što nije u skladu sa pravilom Svetske trgovinske organizacije da apsolutna zabrana trgovine u tom pogledu nije dozvoljena“, rekao je Novaković i dodao da umesto apsolutne zabrane treba predvideti sistem kontrole.
“Prema sadašnjem zakonu, nemamo načina da proverimo da li neki proizvod sadrži GMO, već samo država iz koje se proizvod izvozi deklariše da proizvod sadrži GMO”, objasnio je Novaković.
Neprimenjivanje Briselskog sporazuma odgovornost obe strane
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da su prvi zakoni i propisi od 2000-ih za Poglavlje 5 koji obuhvata javne nabavke, javno-privatno partnerstvo i koncesije i Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, imali za cilj da obuhvate veći deo pravne tekovine EU.
“To su propisi u kojima EU ima svoj interes, ali interes Srbije i našeg društva da ih reguliše je daleko veći”, objasnio je Nenadić.
Poglavlje 35 pod nazivom „Druga pitanja“ sadrži normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i nema pravnu tekovinu koju treba usvojiti, rekao je Nikola Burazer iz Centra savremene politike.
“To je mehanizam za nadgledanje procesa koji se odvija pod okriljem EU”, objasnio je Burazer i dodao da je Srbija postala zemlja kandidat 2012. godine kada je započet dijalog na političkom nivou, a pregovore otvorila 2014. godine nakon što je potpisan prvi Briselski sporazum.
„Nejasno je ko snosi veću odgovornost za nesprovođenje ovih sporazuma. U Prištini ne postoji politička volja za sprovođenje Zajednice srpskih opština, a u Beogradu ne postoji volja za opuštanjem atmosfere oko dijaloga“, objasnio je Burazer.
„Sa tarifama na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine dijalog je zaustavljen i sada imamo novu administraciju u Briselu i novu Vladu u Prištini koja nudi priliku za novi početak, ali prvi sastanak Vučića i Kurtija nije dao veliku nadu “, zaključio je Burazer.
Reforma pravosuđa bez velikog napretka
Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da u Poglavlju 24 koje se tiče pravde, slobode i bezbednosti napredak postoji u oblastima u kojima postoji snažan pritisak EU.
„Sistem azila i migracije je jedan primer, kao i vizna politika na kojoj je EU insistirala u svetlu migracione krize. Ipak, postoji problem integracije ljudi koji dolaze u Srbiju i delom zbog toga ovde ostaje samo delić ljudi“, naglasio je Đorđević.
Takođe je rekao da je borba protiv organizovanog kriminala apsolutni promašaj što primećuje i Evropska komisija.
Poglavlje 24 i Poglavlje 23 koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava pokrivaju područja koja su međusobno duboko povezana, ali prema Sofiji Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) u ovoj oblasti, većinu posla obavlja pravosuđe i civilno društvo.
Zakonodavna i izvršna grana vlasti koče reforme, zaključila je Mandić.
Ostvaren tek skroman napredak
Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP) zaključio diskusiju i dao pregled evropskih integracija Srbije od 2000. godine uz zaključak da je Srbija postigla samo skroman napredak koji se mogao sprovesti mnogo bolje.
„Iz perspektive vrednosti EU, napravili smo korak napred u poslednjih nekoliko godina. Naša merila su kopenhagenski kriterijumi i iz te perspektive postoji zabrinjavajući nivo govora mržnje koji vodi ka daljoj podeli u srpskom društvu“, Majstorović je takođe rekao da je, kad je u pitanju ekonomski razvoj, mali napredak u ključnim oblastima kao što su reforma javne uprave, reforma javnih preduzeća i poreskih vlasti.
Majstorović je takođe ukazao na nedostatak ambicija za integraciju u EU, ističući da se Savet Koordinacionog tela za proces pristupanja EU [pri Ministarstvu za evropske integracije] sastao samo jednom ili dva puta u poslednjih pet godina i da Srbija i dalje nema šefa pregovaračkog tima, nakon što je Tanja Mišćević podnela ostavku u septembru 2019.