BEOGRAD – Da li je nastupila nova faza prekomponovanja Evrope, treba li ona da približava zemlje ili da ih se odriče, da li je vreme na prelazak s meke diplomatije na poltiku nametanja sile i, uopšte, da li smo više razočarani evropskim koceptom zajednice ili mu i dalje bespogovorno težimo, o tome se danas razgovaralo na panelu “Evropa razlika ili različita Evropa” u srpskom PEN centru.
Pri tome politikolog Duško Lopandić skreće pažnju na seriju propalih politika u pogledu odnosa EU prema susedima, posebno kada je u pitanju odnos sa Rusijom i sa Mediteranom, dodajući da se danas postavlja pitanje da li će se EU zapravo pretvoriti u kontinentalni savez.
Istovremeno, hrvatski pisac i teoretičar Igor Štiks govori o različitom odnosu zemalja regiona prema EU, ali o razočarenju svoje generacije Evropskom unijom, dok predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović primećuje da je važno danas razgovarati da li Evropa ide ka unifikaciji ili će uspeti da sačuva razlike unutar sebe.
Za nju je jedan od razloga razočarenja Evropskom unijom u tome što evropska birokratija ne poznaje razlike i smatra da je izneverila ekonomski razlog zbog kojeg je EU i osnovana – da se na primer radnik sa Balkana ne oseća drugačijim, strancem i odbačenim u Skandinaviji.
Štiks je razočaran takođe, a to njegovo razočarenje razvijalo se, kaže, po fazama.
Počelo je, objašnjava, njegovim odlaskom u Brisel, gde je u kancelariji naišao na one koji bi trebalo da nam pomognu, a o Balkanu su zapravo naučili par floskula na putu od Praga do Brisela.
Sledeće razočaranje desilo se na referendumu u Francuskoj kada su Francuzi odbacili “evropski ustav”, usledila je situcija u Grčkoj, kada se pokazalo da Evropa ne može da pomogne svojoj članici, pa migrantska kriza i odusustvo osnovne evropske vrednosti – humanosti.
Zato i misli da jesada već obziljan problem da se mladima priča o Evropskoj uniji u pozitivnom tonu, te tvrdi da postoji veliki raskorak između evroentuzijasta i onih koji ozbiljno dovode u pitanje takav poredak.
I Gojko Božović, književnik i glavni urednik “Arhipelaga”, koji je bio moderator panela, sluti “bankrot EU na Balkanu” i to, kako kaže, u njenom opredeljenju za autoritarne režime, koje, uveren je, EU ne bi trpela na svojoj teritoriji, a zbog čega on politiku Unije prema jugozapadnom Balkanu i poredi sa “srednjovekovnim principom oblasnog gospodara”.
Brine ga što je populizam danas postao snažno pogonsko gorivo, u prilog tome pominje kako je u Srbiji manje od 20 odsto studenata humanističkih nauka za demokratiju, te da je sve veći broj mladih protiv ulaska Srbije u EU, a da istovremeno žele da žive u nekoj od zemalja Evropske unije.
Lopardić, govoreći o novoj fazi prekomponovanja Evrope, kaže da je neophodno da EU pređe sa “meke diplomatije na politiku nametanja sile”, te primećuje da su se svi pokušaji EU da “mekom diplomatijom učestvuje u tvrdim konfliktima”, bilo da je u pitanju rat u bivšoj Jugoslaviji ili dešavanja u Ukrajini, pokazali neuspešnim.
On smatra da se perspektiva bivših jugoslovenskih republika koje nisu članice EU poboljšava u tom pogledu i da bi u interesu EU bilo da sve zemlje ovog regiona što pre završe “svoje putovanje u EU”.