BRISEL – Evropska komisija danas je usvojila predlog nove metodologije pregovora o pristupanju.
“Ceo proces mora da bude kredibilniji, predvidljiviji, dinamičniji i više politički”, izjavio je evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji, predstavljajući predlog Komisije na konferenciji za štampu.
On je objasnio da je svrha predloga da ponovo uspostavi verodostojnu evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
Najvažniji aspekti dokumenta uključuju grupisanje pregovaračkih poglavlja u klastere prema tematskim oblastima, mogućnost nagrađivanja procesa reformi sa više sredstava i postupnim uvođenje kandidata u pojedinačke politike EU, ali i sankcionisanje nedostatka napretka zaustavljanjem pregovora u određenim oblastima, ili, u najozbiljnijim slučajevima, potpunu obustavu pregovora.
Komisija predlaže da bi još snažniji fokus trebalo posvetiti osnovama (demokratija, vladavina prava i tržišna privreda), sa “mapama puta” za vladavinu prava i demokratske institucije. Prema dokumentu, politička priroda procesa bi trebalo da bude stavljena u centar pažnje sa mehanizmima poput redovnih samita EU i Zapadnog Balkana, međuvladinih konferencija za pojedinačne zemlju, kao i većim fokusom na politička pitanja od strane organa za stabilizaciju i pridruživanje.
Jedan od zapaženih predloga je da se u godišnjim izveštajima jasnije procenjuje javna politička posvećenost vlasti pojedinačnih zemalja strateškom cilju pridruživanja EU.
Prema Komisiji, proces proširenja mora biti bolje opremljen za rešavanje strukturnih slabosti u zemljama, posebno u oblasti osnova, uključujući vladavinu prava i funkcionalnu tržišnu ekonomiju.
Predložene izmene ne uključuju po automatizmu zemlje koje su već započele pristupne procese, Srbiju i Crnu Goru. Međutim, one bi mogle da se prilagode novim okvirima uz saglasnost ove dve zemlje.
Reforma metodologije proširenja je započeta prošle jeseni, a neposredni motiv bio je neuspeh Evropskog saveta da otvori pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
“Dobra poruka za naše prijatelje sa Zapadnog Balkana o procesu proširenja EU: Danas Evropska komisija predlaže kredibilan i dinamičan plan koji će biti osnova za otvaranje pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Proširenje EU je vin-vin situacija”, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na tviteru.
Šta je u predlogu Komisije?
Još veći fokus na osnove
“Sve strane se moraju suzdržati od zloupotrebe nerešenih pitanja u procesu pridruživanja EU. Isto tako, države članice i institucije moraju govoriti jednim glasom u regionu, šaljući jasne signale podrške i ohrabrenja, te jasno i iskreno govoriti o nedostacima kada se oni dogode”, predlaže Evropska komisija.
Prema dokumentu, još jači fokus bi trebalo da bude na reformama osnova. Kao i do sada, pregovori u tim oblastima biće otvoreni prvi i zatvoreni poslednji, a postojaće “mape puta” za vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija, kao i jača veza sa procesom programa ekonomskih reformi.
Osim toga, potrebno je uložiti sve napore za rešavanje bilateralnih sporova, sa posebnim akcentom na dijalog Beograda i Prištine u kojem posreduje Evropska unija, a koji bi trebalo da bude zaključen sveobuhvatnim, pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji odnosa.
Veći naglasak na političkoj prirodi procesa
Komisija želi da dovede do izražaja političku prirodu procesa redovnim samitima EU-Zapadni Balkan i intenziviranjem ministarskih kontakata. Na ovaj način države članice biće pozvane da sistematičnije daju svoj doprinos procesu pristupanja, a takođe će imati priliku da detaljnije prate i ocenjuju proces.
Cilj je poslati poruku da se pristupanje ne kreće na ‘autopilotu’, već mora odražavati aktivni društveni izbor država kandidata koje će dostići i poštovati najviše evropske standarde i vrednosti.
EK takođe predlaže veći fokus tela uspostavljenih Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju na politička pitanja. Još jedna novost je uvođenje međuvladinih konferencija (IGC) za pojedinačne zemlje, koje bi „trebalo da osiguraju jače političko usmeravanje procesa pristupnih pregovora“.
Ove konferencije bi se održavale nakon objavljivanja godišnjeg paketa izveštaja Komisije o svakoj zemlji, pregledale celokupni proces pristupanja i utvrđivale planiranje za narednu godinu, uključujući otvaranje i zatvaranje poglavlja.
Grupisanje pregovaračkih poglavlja u klastere
Slično francuskom non-pejperu iz novembra 2019, Evropska komisija predlaže da se pregovaračka poglavlja organizuju u tematskim klasterima. Pregovori o svakom klasteru biće otvarani u celini – nakon ispunjavanja merila za otvaranje – a ne na nivou pojedinačnog poglavlja. Merila za zatvaranje, međutim, biće postavljena za svako poglavlje.
Predloženo je šest klastera: osnove (uključujući trenutna poglavlja 23 i 24), unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast, zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i spoljni odnosi.
Kako bi unelo više dinamike u pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, Komisija predlaže da se rad na poglavljima može, takođe, organizovati oko ovih klastera, poštujući postojeće pregovaračke okvire i uz dogovor ovih zemalja.
Nagrade i sankcije
Komisija predlaže bolje mehanizme za podsticanje država da napreduju sa svojim reformskim naporima, kao i sankcionisanje država ukoliko dođe do “bilo kakve ozbiljne ili dugotrajne stagnacije ili čak nazadovanja”.
Među dve spomenute nagrade za dovoljan napredak su „postupno uvođenje“ u pojedinačne politike EU, tržišta EU i EU programe i povećana sredstva i ulaganja.
Kada je reč o sankcijama, EU predlaže mogućnost da se pregovori zaustave u određenim oblastima, ili u najozbiljnijim slučajevima, obustave sveukupno i smanji obim i intenzitet pomenutih “nagrada”.