BEOGRAD – Za zemlju kao što je Srbija nije kontradiktorno ukoliko želi da ima bezbednosnu saradnju i sa Rusijom i sa NATO, to nije nulta suma iz teorije igara, izjavila je danas zamenica generalnog sekretara NATO Rouz Gotemiler i izrazila nadu da i Rusija ima takav stav.
Ona je, povodom raspoloženja građana Srbije prema NATO, ponovila žaljenje zbog patnji koje je Alijansa nanela stanovništvu 1999. godine podsetivši da je o tome govorio i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
Govoreći o svom prisustvu na inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ona je rekla da je s njim razgovarala o načinima na koje NATO i Srbija rade zajedno.
“Sve više tražimo načine kako da sarađujemo, kako da sagledamo neke veoma važne interese Srbije”, rekla je Gotemiler.
Kako je ocenila, Srbija ima veoma razuman pristup spoljnoj politici i bezbednosti, u smislu da se pre svega fokusira na sopstvene interese i pokušava da radi onako kako je za zemlju korisno.
Kada je reč o zabrinutosti Amerike zbog izgradnje rusko-srpskog humanitarnog centra, Gotemiler navodi da je to bilateralno pitanje između Srbije i Rusije, ali upozorava da svaka država koja namerava da da diplomatski status civilnoj ustanovi, treba dobro da razmisli o tome.
“Na Beogradu će biti da donese odluke po ovom pitanju – to nije do mene, bilo bi dobro da znamo o čemu se tačno radi”, naglasila je zamenica generalnog sekretara NATO.
Ona je napominje da je Rusija ima dugotrajne kulturne i istorijske veze sa ovim delom sveta, a tu su i ekonomske veze, kao i bezbednosne veze Moskve sa Srbijom.
“Ja smatram da ne treba uvek da mislimo o uticaju Rusije ili NATO-a na neku zemlju kao na ”nultu sumu” – gde je nemoguće da oba igrača pobede. To je najvažnija stvar. U NATO-u kažemo da države treba da imaju mogućnost da biraju svoje bezbednosne partnere, da izaberu sa kim će sarađivati”, poručila je Gotemiler u intervjuu za N1.
Govoreći o zabrinutosti generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga zbog predloga za formiranje vojske Kosova, Gotemiler je ponovila da je za tako nešto neophodno da se donese amandman na Ustav.
“To je pitanje državne politike, što svakako utiče i na celokupan region. Pa, na kraju, i na naše sigurnosne snage na Kosovu. Zato mislim da je bilo jako važno za generalnog sekretara Stoltenberga da bude jasan i precizan o tome šta nas brine i bilo nam je drago sto je odluka otišla u pravom pravcu”, rekla je Gotemiler.
Upitana da li misli da politička kriza na Kosovu može da eskalira, ona je rekla da to može uvek da se desi, u bilo kom delu sveta
“Ja smatram da je za ovaj region važno da, iako postoji duga istorija, ima i napretka u državnim sistemima i vladama u zemljama iz regiona. Zato je ključno primenjivati ”korak po korak” pristup problemima, ali naglašavam da je neophodna vladavina prava. Mi ćemo – gde možemo – kroz NATO uvek slati takve poruke”, rekla je Gotemiler.
Na pitanje da li će Srbija biti više usmerena na saradnju sa NATO-om nakon priključivanja Crne Gore Alijansi, ona je izrazila nadu da će se nastaviti s unapređenjem saradnje, ali je rekla da će na Beogradu biti da donese odluke.
“Predsednik i članovi Vlade će morati da odluče šta ima više smisla za Srbiju. Iz perspektive NATO-a, smatramo da je Srbija dobar partner, ostvarujemo partnerstvo u brojnim oblastima”, rekla je ona.
Komentarišući istraživanja po kojima bi 84 odsto građana, na potencijalnom referendum bilo protiv ulaska Srbije u NATO, a da je jedan od ključnih razloga za to bombardovanje 1999. godine, ona je podsetila da je Stoltenberg 2015. pomenuo žaljenje koje se oseća u sedištu NATO zbog bola koji je nanet stanovništvu Srbije.
“Želim još jednom da iskažem žaljenje porodicama žrtava, ali smo mi tada osećali da pomažemo na veoma značajan način da se prevaziđe teška kriza u regionu. Ja samo želim da još jednom istaknem tu poruku, iako znam da je i generalni sekretar Stoltenberg isto rekao pre dve godine. Važno je da se kaže još jednom”, naglasila je ona.
Ona je, međutim, rekla da je važno da se gradi saradnja Srbije i NATO i da, ako je moguće, Srbija to vidi kao svoj interes.
“NATO nikada ne ide “nogom kroz vrata”, to nije način na koji činimo stvari, ali ako vaša vlada to vidi kao korisno za bezbednosne zadatke, odbrambene zadatke i probleme koje vi imate, čak i u oblastima koje su veoma korisne sa srpsko stanovništvo, kao što sam pomenula vanredne situacije – poplave, požari, problem neeksplodiranih mina i bombi – ako možemo da pomognemo sa takvim problemima, onda se nadamo i da će tokom vremena ljudi, građani misliti malo drugačije o NATO”, zaključila je Gotemiler.