BEOGRAD – Evropska unija više ne može da se oslanja na NATO po pitanju bezbednosti, što vodi ka ubrzanju procesa koji se tiču stvaranja evropske odbrane, rečeno je danas na konferenciji “Evropa posle izbora i izgledi za ’Evropu u više brzina’ u oblasti bezbednosti i odbrane – koji su sledeći koraci?“ koju je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) zajedno sa Fondacijom Fridrih Ebert.
Direktorka regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert Ursula Koh – Laugvic ukazuje da se Evropa u kratko vreme suočila sa brojnim izazovima.
“Mnogo stvari se promenilo u jednoj dekadi. Evropa se suočava sa problemima terorizma, sajber terorizma, sa Bregzitom ali i izborom Donalda Trampa za predsednika“, kaže direktorka fondacije i dodaje da ovi izazovi imaju uticaj na kako unutrašnju, tako i spoljnu politiku EU ali i država članica.
Direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Nikola Petrović smatra da je razumevanje te teme i komunikacija sa javnošću i političkim elitama uvek prioritet što se tiče politike bezbednosti, a da je važno i zbog evropskog puta Srbije i pretpristupnih pregovara, naročito u okviru poglavlja 31.
“Bitno je da saznamo što je više moguće bezbednosnim procesima, koji dobijaju i novu dimenziju unutar same EU. Do sada smo više puta pokrenuli debatu o mnogim pitanjima u vezi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Srbije, u kontekstu procesa evropskih integracija i unapređenja saradnje u regionu i većina tih tema aktuelna je i danas”, rekao je Petrović.
Bivši parlamentarni državni sekretar u Federalnom Ministarstvu odbrane Nemačke i bivši zamenik predsednika parlamentarne grupe Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu Valter Kolbov objašnjava sa kojim izazovima se Evropa suočava nakon izbora, ali i zašto postoji inicijativa za “Evropu u više brzina“.
“’Evropa u više brzina’ je postala realnost. Ona znači da različite države mogu da se integrišu na različitim nivoima, u zavisnosti od situacije u svakoj državi“, ističe Kolbov.
On dodaje da je EU potrebna strategija kako bi se izborila sa problemima bezbednosti.
„Potrebna su nam tri stuba – komunikacija, organizacija i strategija, kako bismo rešili problem stabilnosti i bezbednosti u EU“, kaže Kolbov i dodaje da je Evropi potrebna volja svakog građanina da se posveti rešavanju ovog problema.
Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković kaže da se brojne krize sa kojima se suočava EU, mogu posmatrati kao katalizator procesa koji vode ka većoj integraciji, odnosno ka ubrzanju procesa koji se tiču stvaranja evropske odbrane. Međutim, Novaković ističe da odbrana ne znači i stvaranje evropske armije.
“Evropska odbrambena unija ne znači stvaranje evropske armije, već označava stvaranje osnove, tako da EU može sama da se nosi sa bezbednosnim izazovima, što može da se ostvari kroz saradnju sa drugim organizacijama“, kaže on.
Novaković dodaje i da proces unapređenja saradnje u oblasti bezbednosti neće biti linearan.
“Čini mi se da je osnovni cilj ovog procesa da utiče na promenu načina razmišljanja Evropske unije“, objašnjava Novaković.
Viši naučni saradnik na Institutu za razvoj i međunarodne odnose iz Zagreba, Sandro Knezović, ukazao je na odnose između NATO-a i EU, ali i na stratešku autonomiju Evrope.
“Prošlo je više od 15 godina od partnerstva EU i NATO, koje je počelo je zajedničkom deklaracijom. NATO je tada preuzeo ulogu globalnog aktera na polju bezbednosti, dok je EU uvek bila viđena kao meka sila“, objašnjava Knezović.
On dodaje da se partnerstvo NATO-a i EU suočava sa brojnim bilateralnim problemima poput odnosa Turske i EU, međutim, ističe da se članice suočavaju i sa zajedničkim problemima koji se tiču globalne bezbednosti.
Knezović ukazuje da je bezbednost EU ranije bila garantovana NATO-om ali i američkim fondovima, međutim, situacija se promenila.
“Sada postoji potreba da se izgradi zajednički bezbednosni kapacitet i u poslednje dve godine EU je radila na izgradnji kapaciteta“, kaže Knezović i dodaje da se razlog tome može tražiti u Bregzitu, izboru Trampa za predsednika ali i Globalne strategije EU.
“Bregzit je bio ogroman šok za EU ali u praktičnom smislu, on označava gubitak velikog vojnog partnera, što će svakako uticati na strategiju autonomije Unije“, objašnjava Knezović.
Savetnik ministarke u Ministarstvu za evropske integracije, Vladimir Ateljević smatra da je pojam “Evropa u više brzina“ postao kontroverzan, te da on označava da se radi o opravdanoj diferenciranoj integraciji.
Ateljević smatra da je Evropi danas potrebna dublja integracija u oblasti bezbednosti.
“EU je obeležilo stalno prevazilaženje problema od njenog nastanka pa do danas. Dublja integracija po pitanju odbrane je realna na nivou celokupne EU“, smatra Ateljević i dodaje da postoje brojne razlike koje treba uvažiti ali i postoji različita percepcija bezbednosnih izazova u državama članicama.
Što se tiče Srbije, Ateljević objašnjava da je uvećan broj misija u kojima Srbija učestvuje, te da se danas nalazi na osmom mestu u Evropi, što je, dodaje, mnogo više nego što je to bio slučaj 2014. godine.
Ateljević objašnjava da bi saradnja sa Evropskom odbrambenom agencijom takođe bila od velikog značaja za Srbiju u narednim godinama.
Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Marko Savković saglasan je da učešće srpskih vojnika u mirovnim misijama UN i EU od velikog značaja za Srbiju.
“Uprkos velikim naporima koje Srbija ulaže u operacijama EU to neće uticati na naš track-record u okviru Poglavlja 31“, kaže Savković.