BEOGRAD – Svest građana i nadležnih institucija o važnosti brige za životnu sredinu povećala se u proteklom periodu, o čemu svedoči i to što je kvalitet vazduha ove zime, kada je gusti smog prekrio Beograd, postao jedna od najzastupljenijih tema – kako u medjima, tako i na agendi nadležnih. Međutim, Srbija tek treba da se uhvati u koštac sa zagađenjem vazduha, ali i sa brojim drugim problemima u oblasti zaštite životne sredine, a put ka njihovom rešavanju neće biti lak, jedan je od zaključaka panela “Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji: Da li proces pristupanja EU može biti od pomoći?”, koji je održan 27. februara.
Panel su organizovali Centar za evropske politike (CEP) i Delegacija Evropske unije (EU) u Srbiji, u sklopu serije debata čiji je cilj da teme u vezi sa procesom pristupanja EU učini bližom građanima i pruži im priliku da i sami o njima diskutuju.
O pitanjima u vezi sa finansiranjem zaštite životne sredine u kontekstu povećanja kvaliteta vazduha, prava i obaveze Srbije kao člana Energetske zajednice, kao i očekivanja od otvaranja Poglavlja 27 u pregovorima o pristupanju sa EU koje se tiče životne sredine govorili su predstavnik Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon, ambasadorka održivog razvoja i zaštite životne sredine prof. dr. Anđelka Mihajlov, članica sektorske grupe Ministarstva zaštite životne sredine za Poglavlje 27 Dušica Radojčić, savetnik za zdravlje i energetiku za regiju Zapadnog Balkana u Alijansi za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) Srđan Kukolj, saradnik Centra za evropske politike Zoran Sretić i istraživač Ekološkog centra “Stanište” Dejan Maksimović. Moderatorka panela bila je novinarka Radio televizije Vojvodine Ljubica Gojgić.
U uvodnom obraćanju, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović osvrnuo se na to da, dok EU ulaže velika sredstva u unapređenje zaštite životne sredine, u Srbiji ovaj standard deluje “dalek i nedostižan”. On je ocenio da je povećana pažnja koju su građani Srbije ove zime posvetili zagađenju pokazatelj promene svesti građana, koja je rezultat većeg društvenog standarda. “Više ne želimo samo da razmišljamo o tome kolika je naša plata, nego i da imamo zdrave uslove života”, podvukao je Radović.
“Za poslednje četiri godine kampanje nijedna politička stranka nije uputila nijednu ekološku poruku”, istakao je istraživač Ekološkog centra “Stanište” Dejan Maksimović, pozivajući se na analizu poruka u poltičkim kampanjama koje je sprovela ova organizacija. “Ne može se očekivati da će u društvu, koje tokom političkih kampanja nije dobilo nijednu ekološku poruku, životna sredina biti tema oko koje će se određivati politika, niti u stanju političke zanemarenosti možemo očekivati velika pregnuća i rezultate”, poručio je Maksimović.
Savetnik za zdravlje i energetiku za regiju Zapadnog Balkana u Alijansi za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) Srđan Kukolj složio se da je kvalitet vazduha u Srbiji loš već godinama, napomenuvši da pritom nije bilo bitnih zaokreta kada je u pitanju postupanje institucija kako bi se ovaj problem rešio. “Potrebni su strategija borbe sa ovim problemom kao i akcioni plan, kao i više eksperata u institucijama”, ocenio je Kukolj, primetivši da iako organizacije već godinama izveštavaju građane i institucije o stanju sa aerozagađenjem, nema poboljšanja na planu statusa stanovništva koje oboljeva.
Sprovođenje i priprema propisa loši, odnos vlasti problematičan
“Najveći teret odgovornosti za zagađenje je na onima koji pišu politiku”, slaže se saradnik Centra za evropske politike Zoran Sretić. On je podsetio da je Zakon o zaštiti vazduha usvojen 2009. godine, kada je definisan sistem dozvola i odgovornosti. “A onda, 2019. godine, imamo situaciju kakvu imamo. To znači da su sprovođenje i primena loši”, ocenio je Sretić.
“Odnos dela vlasti prema zagađenju je problematičan i to traje predugo”, saglasna je ambasadorka održivog razvoja i zaštite životne sredine prof. dr. Anđelka Mihajlov.
Ona je ocenila da sektor zaštite životne sredine nije uspeo da se izbori da bude među prioritetima, ali očekuje da se to promeni u naredne četiri godine i to kada na red dođe otvaranje Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene.
Mihajlov je ocenila da monitoring kontinuirano poboljšan, ali da su dosadašnji pomaci na rešavanju pitanja problema u oblasti životne sredine neznatni.
“Nismo ni dirnuli u uzroke i posledice aerozagađenja i treba da vidimo kako da se sa njima borimo “, istakla je Mihajlov.
Dejan Maksimović ocenio je da Srbija na ovom polju ne može očekivati velike rezultate, jer pored toga što je pitanje zaštite životne sredine društveno i politički zanemarena tema na svim nivoima, građani moraju biti svesni činjenice da je u Srbiji vlada sistema nenamenskog zakidanja i trošenja sredstava u ovoj oblasti.
Komentarišući navode ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana da pitanje zaštite životne sredine košta, Maksimović je istakao se time pokazuje da životna sredina nije važna.
“Na jasan način se pokazuje da naš odnos prema životnoj sredini, mi pokazujemo da životna sredina nije važna”, rekao je Maksimović.
Predstavnik EU delegacije u Srbiji istakao je da ekologiju treba podići na agendi jer građani treba prepoznaju ekologiju kao bitnu temu, kao što su prepoznali temu zagađenja vazduha.
On je poručio da Srbija ima mnogo prijatelja na tom putu, a jedan od njih je i Evropska unija.
“Verujem da će pregovori Srbije sa EU biti pokretačka snaga za zaštitu životne sredine i to je proces koji je započet ovde, ali su nam potrebni mediji kako bi razgovarali više o opštim pitanjima, ne samo o vazduhu”, rekao je Avinjon.
Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Dušica Radojičić kazala je da Ministarstvo radi na poboljšanju kvaliteta vazduha precizirajući da se radi na pripremi specifičnim planovima implementacije za sprovođenje direktiva EU, u vezi sa kvalitetom vazduha.
Dodala je da se radi i na analizi postojećih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha, kako bi se ta oblast unapredila, ali se radi i na analizi monitoringa kvaliteta vazduha, kakve su merne stanice.
“Počela je i izrada Strategije zaštite vazduha, kao jednog od najvažnijih instrumenata za upravljanje u oblasti kvaliteta vazduha”, zaključila je Radojičić.