HELSINKI – Manfred Veber izabran je u četvrtak za Spitzenkandadat-a Evropske narodne partije (EPP) na njenoj konferenciji u prestonici Finske. Na taj način, postao je favorit za naslednika Žana Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije nakon izbora za Evropski parlament u maju.
Veber je osvojio 492 glasa ukupno 734 delegata na konferenciji. Njegovom protivkandidatu Aleksandru Štubu poverenje je pružilo 127 delegata.
Ovakav rezultat nije iznenađujući ako se uzme u obzir da su Vebera, predsednika poslaničke grupe EPP u Evropskom parlamentu i člana bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), prethodno podržali svi evropski šefovi država i vlada koji pripadaju Evropskoj narodnoj partiji, uključujući Angelu Merkel, Sebastijana Kurca i Viktora Orbana.
Veber je i tokom kampanje i viđen kao najmanji zajednički sadržalac, s obzirom na njegov tolerantan stav prema Orbanu, protiv čije zemlje je pokrenuta procedura opoziva glasačkih prava u evropskim institucijama zbog kršenja evropskih vrednosti.
Sa druge strane, Štub, bivši ministar u finskoj vladi i nakratko njen predsednik, kao bitan deo svoje kampanje isticao je upravo te vrednosti, što je možda jedan od razloga zbog kojih nije uspeo da postane kandidat oko kojih najširi krug partije može da se okupi.
Prvi dan konferencije, 7. novembra, obeležen je prvim i jedinim sučeljavanjem Vebera i Štuba, uprkos zahtevu potonjeg da se održi veći broj javnih debata širom kontinenta. Uprkos tome, kako izveštava “Politiko”, u pitanju je bilo skoro prijateljsko ćaskanje, tokom kojeg je pronađeno daleko više zajedničkih tačaka od razmimoilaženja.
“Lideri Evropske narodne partije uspeli su da spreče bilo kakvo javno neslaganje ili sporenje između dva kandidata za mesto predsednika Komisije”, naposao je list.
Polučasovna “debata” vodila se oko evropskog načina života, pretnje populizma, Bregzita, ekonomske nesigurnosti, jačanja bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta EU, klimatskih promena i drugih tema.
Na konferenciji su se obratili i lideri velikih evropskih partija, članica EPP-a. Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je, u kontekstu stogodišnjice primirija u Prvom svetskom ratu, mir i slobodu kao najvažnija postignuća Evropske unije, koje treba da nastave da se brane.
Evropska narodna partija počiva na hrišćanskoj slici čoveka – svako je jedinstven, i svačija prava se moraju poštovati, izjavila je Merkel.
Zagarantovano mesto predsednika Komisije?
Problem za Vebera mogla bi biti činjenica da je sistem vodećih, tj. Spitzen- kandidata, i dalje samo neformalna procedura, koju su evropske partije usvojile u prethodnom izbornom ciklusu. Cilj je bio da se izbori za Evropski parlament učine što sličnijim izborima za nacionalne parlamente, u kojima vodeći kandidat pobedničke partije takođe postaje predsednik vlade.
Međutim, i dalje ne postoji pravna osnova za ovu praksu. Prema osnivačkim aktima Evropske unije, Evropski savet (predsednici država i vlada svih članica) predlaže kandidata za predsednika Evropske komisije “uzimajući u obzir rezultate izbora za Evropski parlament”. To ga ne obavezuje da predloži onog kandidata (koga kasnije izglasava Evropski parlament) koje su evropske partije postavile za vodećeg.
Neke partije, poput ALDE-a (Saveza liberala i demokrata za Evropu), u potpunosti odbijaju ovaj sistem, optužujući ga da omogućava Evropskoj narodnoj partiji da stalno ima “svog čoveka” na čelu Komisije. Zaista, EPP još od 2004. godine drži ovu poziciju.
Teorijski bi bilo moguće da Evropski savet nominuje nekog iz ALDE-a ili neke druge partije, ukoliko on bude mogao da obezbedi podršku u Evropskom parlamentu. Zbog toga su ALDE, ali i predsednik Francuske Emanuel Makron, bili kritični prema instituciji Spitzenkandidata.
“Politiko” zbog toga podseća da Veberovo mesto predsednika Evropske komisije nije zagarantovano, čak i ako EPP, kako se predviđa, osvoji većinu glasova. Moguće je da će se lideri evropskih država dogovoriti oko nekog drugog, prihvatljivijeg rešenja, kakav bi bio trenutni glavni pregovarač sa Ujedinjenim Kraljevstvom Mišel Barnije, ili čak Aleksandar Štub.