BERLIN – Poslanici iz redova Stranke slobodnih demokrata (FDP) Bundestagu nedavno su zatražili od Vlade u Berlinu da odgovori na pitanje koliko je zapravo Srbija, koja je 2014. započela proces pridruživanja EU, spremna da ispuni pravila EU kada je reč o zaštiti ličnih podataka, piše DW.
Poslanici FDP podsećaju da Srbija, kao zemlja koja želi u EU, „mora da usvoji i pravne tekovine EU, a to uključuje i sve sekundarne zakone u vezi sa zaštitom podataka i pravom na informaciono samoopredeljenje, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Pravo na informaciono samoopredeljenje je osnovno evropsko pravo koje je sadržano u članu 8 Povelje o osnovnim pravima EU“.
Tokom prošlonedeljne diskusije u nemačkom Bundestagu o sistemima za automatsko prepoznavanje lica u javnom prostoru, reč se povela o upotrebi takvih kamera u Nemačkoj i Srbiji.
Naime, nemački Liberali (FDP) i Zeleni protive se upotrebi ovakve tehnologije, zahtevajući da se poštuje zakonsko „pravo na anonimnost“ u javnom prostoru.
DW podseća da je Share Fondacija prošle godine skrenula pažnju javnosti na saradnju grada Beograda s kompanijom Huavej, odnosno na postavljanje hiljadu „pametnih kamera“ sa sposobnošću automatskog prepoznavanja lica i registarskih tablica.
Huavej je tada naveo da se „video-materijali i dobijeni podaci čuvaju na naprednom uređaju kompanije za skladištenje podataka pod nazivom OceanStore, koji pruža veliki broj mogućnosti, kao što su različite analize podataka, pa i velikih setova podataka (Big data), dok je period zadržavanja dobijenih podataka ograničen do jedne godine“.
Srbija je 2018. godine usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti,
uprkos brojnim zamerkama Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i nevladinih organizacija koje su insistirale na tome da je zakon nejasan, te ukazivale da nije usklađen sa pravnim sistemom Srbije. Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti je nedavno od predsednice Skupštine Srbije zatražio jednogodišnje odlaganje primene tog zakona, ocenjujući da brojni organi vlasti i kompanije nemaju dovoljno kapaciteta da odgovore obavezama koje nameće zakon.
Iako ovaj zakon ne poznaje odrednicu “prava na anonimnost u javnom prostoru”, poznaje “pravo na privatnost”. Prema važećem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, u podatke ovog tipa spadaju sve informacije na osnovu kojih se može utvrditi identitet jednog lica. Između ostalog, u takve podatke spadaju slika, video ili tonski zapis te osobe.
Obrada ličnih podataka o građanima nije sama po sebi nezakonita, ali je važno da postoji jasno određena svrha obrade podataka koja nije protivna zakonima.
Prema Članu 42 Ustava Republike Srbije, “zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom”, a “svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe”.
Odgovor nemačke vlade na upit FDP o kamerama u Srbiji, koje na 800 lokacija, nepoznatim javnosti, snimaju građane Beograda, još uvek se čeka.