BRISEL – Ekonomije država Zapadnog Balkana su male i zato se suočavaju sa teškim kompromisima između ostvarivanja ekonomije obima i obezbeđivanja neophodne konkurencije na domaćem energetskom tržištu, ali i tržištu transporta, zaključak je godišnjeg pregleda i procene država Zapadnog Balkana i Turske, objavljenog od strane Evropske komisije.
Države su predale godišnji izveštaj ekonomskih reformi za period od 2017-2019 godine. Izveštaj je bio procenjen od strane Evropske komisije i Evropske centralne banke, nakon čega su zajednički zaključci bili usvojeni.
Primećeno je da države Zapadnog Balkana imaju koristi od globalnog ekonomskog rasta, ali i od ekonomske reforme Evropske unije, s obzirom na to da je ona njihov glavni trgovinski partner. Kako je navedeno u pregledu, očekuje se da sve države Zapadnog Balkana poboljšaju svoj ekonomski učinak za period 2017-2019, poredeći sa prethodnim dvogodišnjim periodom.
Kako je navedeno u izveštaju za Srbiju, u naredne dve godine očekuje se da se ekonomski rast stabilizuje, imajući u vidu da se od 2016. godine ekonomija proširila 2.8% više nego što je planirano. Takođe, očekuje se i umeren rast inflacije.
Ipak, procenjeni rast se suočava sa potencijalnim rizikom, što za Srbiju znači da bi morala da ostane posvećena nastavku reformskog procesa.
Očekuje se jačanje ekonomskog rasta, ali da bi se on osigurao Srbija bi morala da unapredi poslovno okruženje, ali i infrastrukturu. Glavna prepreka ovome je nereformisan javni sektor, koji se odražava na budžet i ekonomiju.
Na ekonomiju takođe utiču dešavanja u Evropskoj uniji, jer ona predstavlja glavno izvozno tržište, ali i izvor najvećih stranih investicija, primećeno je u izveštaju.
Glavni izazovi za naredni period biće reforma javnog sektora, poboljšanje poslovnog okruženja, kao veoma veliki sektor sive ekonomije. Međutim, reforme inspekcije i poreske administracije biće usmerene na smanjenje ovog sektora.
Primećen je visok nivo javne potrošnje, što sa trenutnom javnom strukturom ne može da podrži ekonomski rast.
Sa pozitivnog aspekta zapažen je napredak u reformi javne administracije, ali i napredak po pitanju javnog duga, koji je prvi put posle 2008. godine na silaznoj putanji.
Kao glavna prepreka ekonomskom razvoju i regionalnoj integraciji smatra se nizak nivo fizičke infrastrukture, koja je bitna za “agendu povezivanja” obuhvaćena Berlinskim procesom.
Jedna od oblasti koju treba unaprediti kako bi ekonomski rast bio održiv, jeste oblasti istraživanja i razvoja, u kojoj je primećena slaba saradnja između privatnog i javnog sektora.
Međutim, ono što najviše zabrinjava jeste najviši nivo nejednakosti prihoda u odnosu na države EU, što znači da u Srbiji 20 % najbogatijih u Srbiji ima devet puta veći dohodak od 20% najsiromašnijih, što je podatak Eurostat-a koji je ponovo istaknut u ovogodišnjem izveštaju.