BEOGRAD – Prema Izveštaju Evropske komisije, konstatovano je da su lokalne samouprave u Srbiji ostvarile napredak u oblasti širenja prava nacionalnim manjinama, rodne ravnopravnosti, stručnog usavršavanja, kao i većeg uključivanja mladih u lokalne procese, rečeno je danas na predstavljanju Izveštaja u Beogradu.
Predsednica Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović kaže da ono što je primećeno kao nedostatak jeste da bi lokalne samouprave trebalo više da prate procese evropskih integracija i da odgovore na zahteve koje se pred njih postavljaju.
“Izmenom Zakona o lokalnoj samoupravi poslovi evropskih integracija su prepoznati kao poslovi od značaja za lokalne samouprave, a činjenica da su neke od njih formirale inistituciju EU službenika govori u prilog napretka i poboljšanja”, rekla je Golubović.
Primećeno je, dodaje ona, da bi lokalne samourave trebalo više da rade na usaglašavanju svojih akata, prioriteta i projekata za finansiranje sa onim što su prioriteti na centralnom nivou i na nivou EU kako bi, kaže, mogli da obezbede finansijsku podršku za realizaciju svojih projekata, ali i izavršavanje obaveza koje proizilaze iz procesa evrointegracija.
“Prisutan je nedostatak nacionalnih mehanizama za sufinansiranje ovakvih projekata i veća podrška lokalnim samoupravama za izvršavanje obaveza”, rekla je Golubović.
Da bi proces evropskih integracija bio brži, dodaje ona, neophodna je saradnja građana, medija, civilnog društva, svih u lokalnim samupravama, međuopštinska saradnja, kao i saradnja sa lokalnim samoupravama u Evropskoj uniji.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici kaže da Evropska komisija svake godine u svom izveštaju daje sliku o tome koliko je Srbija napredovala na evropskom putu i poručio predstavnicima lokalnih samouprava da na EU ne gledaju kao na “kavez” već priliku da Srbija postane deo šire porodice u kojoj se dele iste vrednosti i poštuju ista pravila.
“Mi u Evropskoj uniji verujemo u te vrednosti i trudimo se da ih održimo na istom nivou. Izveštaj bi trebalo da bude alat za nas i vas, da bi se videlo na čemu više raditi i šta je još potrebno da se preuredi kako biste što pre postali deo te porodice”, rekao je Fabrici.
Predstavljajući Izveštaj, Fabrici je kazao da je Srbija, kada je reč o lokalnim samoupravama, ostvarila napredak u velikom broju sektora, ali ne i na polju javnih nabavki i tržišne konkurencije.
Kaže da lokalne samouprave moraju imati u vidu da 70 odsto evropskih pravnih tekovina mora da se uvede i na lokalnom nivou, te da su zbog toga, ističe, lokalne samuprave takođe akteri u procesu evrointegracije.
Istakao je da izveštaj obuhvata tri oblasti – političku, ekonomsku i regionalnu saradnju, kao i prikaz rezultata po sektorima.
Prema Izveštaju, ističe on, Srbija je ostvarila napredak na polju privrede, infrastrukture, poljoprivrede, kao i na polju reformi koje se tiču Poglavlja 23 i Poglavlja 24, odnosno u oblasti pravosuđa i oblasti pravde, slobode i bezbednosti.
S druge strane, istakao je on, i dalje postoji nedostatak u pogledu vladavine prava i slobode medija, i dodao da je takođe neodložno da se stvori više prostora za međupartijsku debatu i veća borba protiv korupcije.
Neophodno je i da, ističe, pravodsudni sistem bude reorganizovan kako bi postao nezavisan, odgovoran i efikasan, i dodao da Srbija u tome preuzima značajne korake.
Jedna od reformi na kojoj Srbija ulaže napor jeste i reforma državne uprave, kazao je Fabrici i dodao da je neophodno da se obezbedi javna uprava koja će biti na usluzi građanima.
“Imao puno reformi koje Vlada Srbije u tom pogledu preuzima i koje idu u tom pravcu”, rekao je Fabrici.
EU je zadovoljna kako sarađuje Zapadni Balkan, kako trguju i slobodno se kreću, naveo je Fabrici i istakao da Komisija podstiče regionalnu agendu, kao i izgradnju regionalnih puteva, telekomunikacija…
“Srbija je napravila najveći napredak u oblasti privrede”, naglasio je Fabrici i dodao da je to zahvaljući sprovedenim reformama koje su naročito prošle godine dale rezultate.
Kaže da je Srbija ograničila dugovanja i deficit, imala dobar rast BDP-a i privukla direktne strane investicije više nego ostale zemlje u regionu.
“Od tih investicija čak 71 odsto je došlo iz Evropske unije. To je dokaz da što se Srbija više integriše u sistem EU, to će nastaviti da privlači strane investitore”, rekao je Fabrici.
Zamenik šefa misije ambasade Švedske u Beogradu Joakim Vern govorio je o politici proširenja nakon evropskih izbora i istakao da je Švedska jedna od zemalja koja insistira na značaju procesa proširenja EU.
“Smatramo da će EU biti daleko bolja unija kada joj se pridruže zemlje Balkana uključujući i Srbiju. Od ovog regiona možemo mnogo da naučimo, ali radi se o tome da svaka zemlja pojedinačno mora da dostigne određeni standard pre nego što nam se priključi. Mi smo tu da pomognemo, ali svaka zemlja sama za sebe mora da obavi svoj deo posla kako bi postala deo EU”, zaključio je Vern.