BEOGRAD – Saradnja između Srbije i NATO ide uzlaznom putanjom o čemu svedoči prošlonedeljno usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) od strane Vlade Srbije. Postoje velika očekivanja od samita lidera Alijanse u Londonu, rečeno je prvog dana Sedme Beogradske NATO nedelje koja se održava u Palati Srbije u organizaciji Centra za evroatlanske studije.
Na samom početku obraćanja, Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, istakla je da su teme ovogodišnje NATO nedelje bile inspirisane radovima umetnice Marine Abramović.
Ona je rekla da je padom Berlinskog zida, NATO pružio ruku svim zemljama istočne i centralne Evrope, a takođe je dodala da se ove godine obeležilo dvadeset godina od bombardovanja SR Jugoslavije što ne bi trebalo nikada više da se desi.
Govoreći o saradnji Srbije i NATO-a ona je ukazala da je dobro što je donesen Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO za period 2019-2021. godine i da je veoma važno što je Srbija poslednjih godina ojačala saradnju sa mnogim članicama NATO-a iz istočne i centralne Evrope.
Tadžan Ildem, pomoćnik Generalnog sekretara za javnu diplomatiju NATO-a, se takođe obratio prisutnima u uvodnom delu konferencije. On je poručio da NATO intenzivno sarađuje a svim partnerima na Balkanu, a konferencija poput ove na kojoj je trenutno predstavlja svedočanstvo toj saradnji.
„Politike naših nacija i naše organizacije ne postoje u vakumu. Te politike utiču na svakodnevne živote naših građana i veoma je bitno da se u procesu donošenju odluka u važnim pitanjima uključe svi“, rekao je Idem.
On je rekao da postoje oni koji sumnjaju u međunarodnu zajednicu.
„Postoje oni koji žele da mislimo da je međunarodna zajednica san. Oni koji bi hteli da presek naše partnerstvo, koji žele da se bojimo jedni drugih i da nas izoluju. Ovo je cinična retorika. Kada se zajedno uključimo u ozbiljnu i otvorenu debatu, mi guramo od sebe te sile razdora“, poručio je Ildem svim prisutnima.
Ildem je rekao i da možda se neko pita da li NATO ima sakrivenu agendu za Zapadni Balkan, ali istina je da NATO želi miran, stabilan i prosperitetan Zapadni Balkan. NATO je veoma posvećen da sarađuje sa svojim partnerima i zbog toga NATO nikada neće vršiti pritisak na Srbiju da se pridruži toj organizaciji.
„Svesni smo da je NATO kontroverzan u Srbiji. Sećanja na 1999. godinu su i dalje bolna. Kampanja nikada nije bila usmerena protiv srpskog stanovništva i svaki gubitak je tragedija. Nikada ne treba da zaboravimo prošlost, ali možemo da krenemo dalje“ zaključio je Ildem i podsetio prisutne da je Generalni sekretar Jens Soltenberg i sam NATO su više puta izrazili žaljenje zbog ljudskih gubitaka.
U uvodnom izlaganju se obratio i ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić koji je rekao da je metafora prolaska kroz zidove vrlo aktuelna, provokativna i odražava realnost.
„Srbija nastoji da se barijere i zidovi prevaziđu i uklone. Naš cilj je da budemo okrenuti ka budućnosti i da rešavamo istovremeno pitanja iz prošlosti, štiteći naše nacionalne interese“, rekao je Dačić.
Dačić je ukazao da je Srbija deli odgovornost u suzbijanju raznih izazova i da je ona postala izvoznik bezbednosti i stabilnosti. Ona teži da razvija najbolji mogući odnos as međunarodnim akterima.
On je takođe pozitivno ocenio inicijativu „mini Šengen“ ukazujući da će ona biti vrlo korisna za sve ključene države.
„Srbija kontinuirano pokreće regionalne teme koja povećavaju atraktivnost svih zemalja Zapadnog Balkana. Inicijativa ’mini Šengen’ bi trebalo da stvori protok ljudi i kapitala“, rekao je Dačić i dodao da pitanja povezivanja mora da nadvlada pitanja razdvajanja.
Dačić je odnose između Srbije i NATO-a ocenio kao vrlo delikatnim zbog bombardovanja 1999. godine. On je istakao da je saradnja sa NATO-om zasnivana na jasnim primesama uz prisustvo vojne neutralnosti i bez pritisaka da se Srbija priključi NATO-u.
On se osvrnuo i na IPAP i rekao da novi IPAP predstavlja kontinuitet prvog IPAP-a te su se stoga našče brojne aktivnosti iz njega zbog svog dugogodišnjeg karaktera.
“Posebno važan segment saradnje sa NATO je i saradnja na Kosovu u okviru rezolucije 1244 I Vojno-tehničkog sporazuma. Smatramo da samo kompromisno rešenje, dijalogom Beograda i Prištine može da obezbedi trajan mir i stabilnost“, rekao je Dačić.
On je zaključio da ne postoji nijedan razlog zašto bi neko treći imao problem sa onim što su se dve strane dogovorile.
Potrebno je pametno budžetiranje u oblasti odbrane
Tadžan Ildem je takođe bio učesnik prvog panela koji se bavio sastanka NATO lidera u Londonu koji će se održati u decembru ove godine.
„Samit u Londonu će omogućiti našim liderima da obeleže 70 godina od osnivanja NATO-a. Kao što znate 2014. godina je bila prelomna godina zbog aneksije Krima od strane Rusije i agresivnih dejstava u istočnoj Rusiji“, rekao je Ildem prisutnima i dodao da je stoga NATO promenio opet fokus na odbranu i na odvraćanje.
On je rekao da je NATO od 2014. godine obustavio praktičnu saradnju sa Rusijom, ali da dijalog nije prekinut. Pored politike odvraćanja i odbrane, druga komponenta odnosa sa Rusijom je dijalog u okviru koga je NATO u kontaktu sa Rusijom na nivou ambasadora. Ildem je rekao da je cilj ovakvih razgovora da se poveća transparentnost i smanje rizici, pa su zbog toga ti razgovori ponekada teški.
Ildem se osvrnuo i na sve veću saradnju sa Evropskom unijom u oblastima kao što su terorizam ili hibridne pretnje. Istakao je da je saradnja neophodna da bi se stvorila sinergija čime bi se poboljšao rad obeju organizacija.
Jedna od tema samita će biti i izgradnja odbrambenog kapaciteta i povećanja vojnog budžeta na 2%. On je ocenio da je u ovom smislu dostignut izuzetan napredak, iako nije do kraja posao završen.
Kada je u pitanju budžetiranje, Entoni Korstman iz Centar za strateške i internacionalne studije (CSIS) smatra da je ta vrsta budžetiranja „idiotska“ i da je samo pitanje 2% destruktivno koje dovodi do više podela nego doprinosa Alijansi.
„Ako se fokusiramo na te arbitrarne načine finansiranja, imaćemo glupi sistem izveštavanja“; rekao je Korstman dodao je da sama Rusija troši negde između 61 i 63 milijarde dolara, dok SAD troši skoro 650 milijardi dolara.
Korstman je ukazao na činjenicu da u Evropi ne postoji nijedna zemlja koja koristi više od 4% BDP-a za odbranu zato što nema potrebe.
„NATO zajedno troši skoro 15 puta više od Rusije, ali se ne možemo se oslanjati na strukture kojima smo ranije imali. Problem je to što ne troše sredstava na pravi način“, istakao je Kortsman i dodao da se previše akcenta troškova stavlja na opremu nego li na snage odnosno širu infrastrukturu.
Maćej Popovski, zamenik generalnog direktora za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije, istakao je da mnogi zanemaruju činjenicu da NATO i EU dele oko 80%.
„Mislim da ono što smo počeli da mnogo više da sarađujemo. Imamo zajedničke brifinge i sastanke. Imamo zajedničke vežbe. Takođe, sarađujemo na koordiniranoj izgradnji kapaciteta u zemljama“, rekao je Popovski.
On je ukazao i na to da se Evropska unija sprema za pokretanje Evropskog odbrambenog fonda 2020. godine i istakao da to predstavlja ogromnu promenu, jer Evropska komisija po prvi put ulaže veliki novac u odbrani.
Osvrćući se na Zapadni Balkan, Popovski je ukazao da Strategija za Zapadni Balkan ima jasnu dimenziju bezbednosti.
„Mi imamo tu Strategiju za Zapadni Balkan, koji ima jasnu dimenziju bezbednosti. Zapadni Balkan je veoma blizu Evropske unije i mi moramo da ulažemo u njegov mir i bezbednost“, istakao je Popovski i dodao da smatra u budućnosti EU i NATO mogu mnogo toga više da urade kada su u pitanju hibridne pretnje.
S druge strane, stavovi Majkla Karpentera, višeg direktora Pen Bajden centra za diplomatiju i globalno angažovanje, ukazuju na to da je NATO zapao u krizi.
„Neću nikog da imenujem, ali mislim da je sasvim jasno da imamo određene članice NATO-a koje su nazadovale kada su u pitanju te zajedničke vrednosti. To praktično potkopava solidarnost među svim zemljama članicima, stoga je solidarnost u kriznim situacijama manje sigurna“, istakao je Karpenter.
On smatra da jeste da NATO ima trupe u Baltičkim državama, ali se postavlja pitanje da li ima adekvatno naoružanje i opremu, da li su u Poljskoj trupe adekvatno raspoređene.
„Ključno pitanje je da li ćemo uspeti da zadržimo geopolitičku koheziju. Neke zemlje su se odlučile da nabave oružje od Rusije. Moraće doći do ozbiljnog razgovora o tome da li smo na istoj strani“, zaključuje Karpenter i dodaje da ukoliko NATO želi da privuče zemlje poput Srbije u budućnosti, onda mora da poradi na vrednostima koje nudi.
Aktivnosti IPAP-a su u skladu sa interesima Srbije
Na panelu „Srbija i NAO – od balkanskog baroka do prosvetljenja Srbije“ govorio je general Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije. U početku svog izlaganja on je rekao da učešće u programu Partnerstvu za mir (PzM) predstavlja optimalnu meru odnosa Srbije i NATO-a.
„Usvajanjem IPAP, uspostavljen je viši okvir saradnje sa NATO-om u skladu sa interesima Srbije. Stoga smatram da ono što nudi ovaj program zaista ispunjava interese Srbije“, rekao je Mojsilović.
On smatra da je biranje oblasti saradnje u programu PzM kao pred švedskim stolom i stoga nekada je bolje, jer je NATO taj koji nudi teme saradnje, a na partneru je da izabere temu, okvir i mehanizme. Mojsilović je dodao da je do sada ispunjeno preko 7500 aktivnosti na terenu, ali da nije sve išlo glatko, jer je bilo dosta prepreka u radu koje su u međuvremenu prevaziđene.
S druge strane, Mojsilović je izrazio zabrinutost pojavljivanjem „novih bezbednosnih igrača“ na terenu.
„Ono što nas dotiče u toj saradnji i sa pravom postavljamo pitanje, jeste odnos NATO-a i novih bezbednosnih igrača na terenu odnosno kakav je odnos NATO-a i Kosovskih oružanih snaga. Naš odnos sa KFOR-om se neće menjati, naravno, ali evo godinu dana čekam odgovore na to pitanja i zaista čekam jasnu sliku“, rekao je Mojsilović.
Sa Mojsilovićevim stavom o saradnji Srbije i NATO-a se slaže Robert Pščel, Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan u NATO Odeljenju za javnu diplomatiju, i dodao da je u svemu tome politička volja veoma bitna.
„Istina je da aparat NATO-a nije toliko velik koliko mnogi misle da jeste, ali s druge strane sve zemlje trebaju da usaglase svoje stavove, a ovo partnerstvo sa Srbijom, ono ima podršku svih zemalja članica“, objasnio je Pščel.
On je ukazao i da je veoma bitno što se IPAP usvojio, jer je to veoma važan dokument koji obuhvata različite aspekte.
„Sveukupnost ovog dokumenta, obuhvata i one nevojne aspekte. Oni su zaista brojni, jer je reč i o standardima i politikama, obavezama koje zemlje preuzimaju obe strane. NATO podržava aspiracije Srbije za članstvo u EU“, zaključio je Pščel.
Na panelu je govorio i Branimir Filipović, V.D. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije za bezbednosnu politiku, koji je istakao da bezbednost nema cenu i da je nedeljiva.
„Svi se moramo zajednički okupiti kako bi region i cela Evropa bilo prosperitetna i stabilna, jer je stabilnost preduslov za ekonomski napredak i napredak svake druge vrste“, istakao je Filipović.
On smatra da s obzirom da Srbija i NATO imaju zajednički cilj očuvanja mira i bezbednosti, onda je imperativ da se taj zajednički cilj ostvari.
„IPAP i naša ukupna partnerska srednja sa NATO-om kontinuirano napreduje u okviru politike vojne neutralnosti i na taj način kroz praktične programe, a pre svega kroz zaista intenzivni dijalog na svim nivoima, na najbolji način pokušavamo da unapredimo međusobno razumevanje i poverenje“, on je zaključio.
Sedma Beogradska NATO nedelja se održava od 12. do 14. novembra 2019. godine u Palati Srbije i okuplja brojne predstavnike vlasti, NATO-a, Evropske unije, akademske zajednice i nevladinih organizacija.