BEOGRAD – Srbija je dosta postigla u pregovorima sa EU za vreme dok je Unijom predsedavala Malta i vrlo je pozitivno orijentisana spram uloge koju će novi predsedavajući EU – Estonija narednih šest meseci imati, izjavila je danas šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević.
Ona je, pre panel diskusije “Od Malte do Estonije – šta nam donosi novo predsedavanje EU”, rekla da su u našoj zemlji, pre nego što je Malta preuzela predsedavanje EU, svi bili skeptični prema stavu te zemlje, “koja je daleko, ne poznaje nas kao države u susedstvu”.
“Međutim, evo pokazalo se – četiri otvorena, jedno zatvoreno poglavlje – ja bih rekla, bez većih problema organizovane međuvladine konferencije, sećate se ranije kada su bile dramatično organizovane, pokazuju koliki značaj ima svaka, ali svaka država članica EU”, rekla je Miščević.
Sada se, podvlači, naravno razgovara sa Estonijom o nastavku tog trenda, a rekla je i da početkom jula putuje u Talin, gde će na velikom sastanku, na kome će biti predstavnici svih država članica, predstaviti naše planove tokom estonskog predsedavanja.
“Evo, kada smo imali međuvladinu konferenciju, tu priliku smo iskoristili i predali još dve pregovaračke pozicije – za poglavlje šest koje se odnosi na kompanijsko pravo i poglavlje 33 – finansijska budžetska pitanja, tako da imamo tri poglavlja već o kojima se može razgovarati. Vrlo smo pozitivno orijentisani spram uloge koju će Estonija imati, postoji jako lepo razumevanje, iako su baltičke države tradicionalno daleko”, rekla je Miščević.
Ambasador Estonije u Srbiji Danijel Erik Šaer istakao je da je njegova zemlja uvek davala snažnu podršku Srbiji, te da će, tokom estonskog predsedavanja EU, pokušati da se pobrinu za sva otvorena pitanja i da ubede sve države članice EU da je otvaranje poglavlja pravi put.
“Reč je o ispunjavanju kriterijuma, svi kriterijumi koji važe za nas, važe i za Srbiju. Dakle, deljenje zajedničkih vrednosti, kao i o izvršavanje “domaćeg zadatka”. Ne mislim da će ostali problemi sa kojima se EU suočava biti prepreka Srbiji za otvaranje poglavlja, ako je posao urađen, onda ćemo otvoriti poglavlja. Taj proces nije brz, ali to je prirodan proces proširenja EU, koji ćemo nastaviti”, naglasio je ambasador Estonije.
Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je, po njegovom mišljenju, predsedavanje Malte EU bilo veoma uspešno, Srbija je otvorila četiri poglavlja, te da sada ima ukupno 10 otvorenih poglavlja, tako da se “ide polako u pravom pravcu”.
“Sada, kada dolazi predsedavanje Estonije, nadam se da ćemo videti još više narednih šest meseci. Mislim da u Srbiji dolazimo do “krstareće brzine”, a definitivno, sa naše strane, Delegacije EU, uradićemo sve što možemo da pomognemo i podržimo Srbiju u reformama”, naglasio je Benedikt.
Izvršni direktor malteškog predsedavanja EU Viktor Kamileri veoma je zadovoljan postignutim za vreme dok je Malta predsedavala EU, jer je, kako ističe, jedno poglavlje zatvoreno, četiri otvorena.
“Tako da, jesmo zadovoljni postignutim, ipak je to spor, ali neophodan proces. Suština pristupnih pregovara je pokret, ne treba stati. Broj otvorenih poglavlja zavisi od više faktora, takođe i od toga koliko je EU spremna, jer sama trenutno ima problema.
Suštinski, potrebna je posvećenost, vaša zemlja je posvećena tome da bude deo EU i mislim da je EU spremna da je prihvati”, rekao je Kamileri.
Sama Estonija “uskočila” je na mesto predsedavajućeg EU umesto Velike Britanije nakon što je ta zemlja odustala od predsedavanja, kako bi se posvetila Bregzitu.
Panel diskusiju, posvećenu preuzimanju šestomesečnog predsedavanja EU Estonije od Malte, organizovao je Centar za evropske politike i EU Info centar.